Svetsko prirodno nasleđe

Iako su pejzaž i biodiverzitet u vodi i na kopnu bogati, mnoga čuda prirode su ugrožena. Većina njih se nalazi u zemljama Trećeg sveta čije stanovništvo jedva preživljava. Zato dolazi do krčenja prašuma i istrebljenja retkih životinjskih vrsta. Ljudi jedva opstaju, a od krivolova profitiraju nemilosrdni trgovci. Unesko se od 1972. godine trudi da spreči takva dešavanja dodeljujući ovim mestima naziv svetsko prirodno nasleđe koji veoma privlači turiste. Turizam omogućava vezu između prirode i zarade zbog koje su meštani shvatili da treba da čuvaju svoju okolinu.

Na zapadu Kostarike, oblast Gvanakaste počinje na samoj obali Pacifika. Ona je 1999. godine proglašena svetskim prirodnim nasleđem. Sastoji se od nacionalnih parkova Santa Rosa, Gvanakaste i Rinkon de la Vjeha. Prostire se na sto hiljada hektara zemljišta, od pacifičke obale, preko planina duboko u kopnu koje su visoke i do dve hiljade metara, pa sve do ravnica preko puta Kariba. Na ovom području ima oko dvesta trideset hiljada biljnih i životinjskih vrsta. Šuma zauzima šezdeset hiljada hektara i jedna je od retkih zona te vrste u Srednjoj Americi. Na obali Pacifika se nalaze rt Sveta Helena i prirodni rezervat San Antonio.