Светско природно наслеђе

Иако су пејзаж и биодиверзитет у води и на копну богати, многа чуда природе су угрожена. Већина њих се налази у земљама Трећег света чије становништво једва преживљава. Зато долази до крчења прашума и истребљења ретких животињских врста. Људи једва опстају, а од криволова профитирају немилосрдни трговци. Унеско се од 1972. године труди да спречи таква дешавања додељујући овим местима назив светско природно наслеђе који веома привлачи туристе. Туризам омогућава везу између природе и зараде због које су мештани схватили да треба да чувају своју околину.

На западу Костарике, област Гванакасте почиње на самој обали Пацифика. Она је 1999. године проглашена светским природним наслеђем. Састоји се од националних паркова Санта Роса, Гванакасте и Ринкон де ла Вјеха. Простире се на сто хиљада хектара земљишта, од пацифичке обале, преко планина дубоко у копну које су високе и до две хиљаде метара, па све до равница преко пута Кариба. На овом подручју има око двеста тридесет хиљада биљних и животињских врста. Шума заузима шездесет хиљада хектара и једна је од ретких зона те врсте у Средњој Америци. На обали Пацифика се налазе рт Света Хелена и природни резерват Сан Антонио.