Šta su sve tehnologije uradile za nas: Mobilno poslovanje

Ako smo po mnogim parametrima koji se odnose na kvalitet života na začelju Evrope, u pogledu razvoja i primene informaciono-komunikacionih tehnologija se možemo pohvaliti da smo bar u zlatnoj sredini, sa velikim planovima da idemo ka vrhu. O tome se govorilo i na međunarodnoj konferenciji Tehnobank 2018, koja je uz veliko interesovanje stručnjaka iz celog sveta, održana krajem aprila ove godine u Beogradu.

Mobilno poslovanje predstavlja elektronsko poslovanje koje se obavlja u bežičnom okruženju uz pomoć bežičnih uređaja. Kod mobilnog poslovanja razlikuju se sledeće oblasti: mobilna poslovna komunikacija; mobilna trgovina i mobilna plaćanja. Prva oblast pokriva odnos preduzeća i komunikaciju između zaposlenih unutar samog preduzeća, dok druge dve oblasti reprezentuju odnose tipične između preduzeća i potrošača. Prednost mobilnog poslovanja je u tome što se ono može odvijati bilo gde i bilo kada uz primenu Internet tehnologije.

Današnji kupci zahtevaju da im proces kupovine bude transparentan i intuitivan, kao i informacije o stanju proizvoda i o politici povraćaja i isporuke... i sve to da bude dostupno u svakom trenutku, kada je to njima zgodno i kroz različite kanale.

Pored blok-čein tehnologije, u poslednjih nekoliko godina, radi se na regulativi za takozvana instant plaćanja. Tako je Narodna banka Srbije početkom ove godine donela specifikaciju za instant plaćanja koja će omogućiti brže i jaftinije transakcije, kao i nove prilike za masovniju primenu. Pod instant plaćanjem se podrazumeva prebacivanje novca sa jednog računa na drugi u mobilnim uslovima, koristeći na primer mobilni telefon u kome je bankarska aplikacija i uz poznavanje osnovnih informacija o računu kome se šalje novac.

Da bi finansijske transakcije i digitalno poslovanje moglo da se obavlja u realnom vremenu, neophodno je da se koriste moćni računari i aplikacije koje mogu da obavljaju složene algoritme i matematičke proračune. U tom pogledu se sve više koriste neuronske mreže i mašinsko učenje.

Načini plaćanja su se u Evropi drastično promenili. Doneti su novi zakoni, sve je podređeno klijentima koji su promenili svoje ponašanje a finansijske institucije i sektori stanovništva koje oni pokrivaju prihvatili su nova pravila igre. Posledica toga je da su se pojavili novi akteri s inovativnim proizvodima i odgovarajućom tehnologijom jer veruju u pozitivna iskustva klijenata. Sve to ima više različitih strana, bez obzira na kanal koji klijent bira za transakcije s finansijskim institucijama. Granice ovog poslovanja su sve tanje, pa sad, zahvaljujući novoj regulativi, transakcije ne moraju da se vrše samo putem tradicionalnog bankarskog sistema, već i kroz vertikalno tržište. Buduća pravila će biti još delotvornija, pa će klijenti imati još veću korist. To će im smanjiti troškove, a u isto vreme olakšati poslovanje licem u lice i međudržavne transakcije a klijenti će moći da odaberu i ono što najviše odgovara njihovim zahtevima.

Da bi finansijske transakcije i digitalno poslovanje moglo da se obavlja u realnom vremenu, neophodno je da se koriste moćni računari i aplikacije koje mogu da obavljaju složene algoritme i matematičke proračune. U tom pogledu se sve više koriste neuronske mreže i mašinsko učenje.

U emisiji učestvuju: dr Mihailo Jovanović, direktor, Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu Vlade Srbije; Branislav Popović, Payten; Srećko Miodragović, COMTRADE; Dušan Sikimić, Bassillichi CEE, Mihajlo Poštić, DXC.technology; Vitomir Bogović, Printec; Aleksandar Bauer, Muhbauer; Nedeljko Milošević, Infobit; Klaus Felner, NamirialGroup; Filip Jekić, ASW inženjering i Majkl Papas, Transaction Systems.

Urednica autorka serijala je Olivera Kosić, snimatelj Slobodan Grče, montažer Zoran Popović.