Шта су све технологије урадиле за нас: Мобилно пословање

Развој информационо-комуникационих технологија омогућио је невероватно брзе промене у погледу примене финасијских трансакција и увођењу мобилних трансформација у свим областима живљења. Србија се у том погледу, веома амбициозно труди да не заостаје за светом.

Ако смо по многим параметрима који се односе на квалитет живота на зачељу Европе, у погледу развоја и примене информационо-комуникационих технологија се можемо похвалити да смо бар у златној средини, са великим плановима да идемо ка врху. О томе се говорило и на међународној конференцији Технобанк 2018, која је уз велико интересовање стручњака из целог света, одржана крајем априла ове године у Београду.

Мобилно пословање представља електронско пословање које се обавља у бежичном окружењу уз помоћ бежичних уређаја. Код мобилног пословања разликују се следеће области: мобилна пословна комуникација; мобилна трговина и мобилна плаћања. Прва област покрива однос предузећа и комуникацију између запослених унутар самог предузећа, док друге две области репрезентују односе типичне између предузећа и потрошача. Предност мобилног пословања је у томе што се оно може одвијати било где и било када уз примену Интернет технологије.

Данашњи купци захтевају да им процес куповине буде транспарентан и интуитиван, као и информације о стању производа и о политици повраћаја и испоруке... и све то да буде доступно у сваком тренутку, када је то њима згодно и кроз различите канале.

Поред блок-чеин технологије, у последњих неколико година, ради се на регулативи за такозвана инстант плаћања. Тако је Народна банка Србије почетком ове године донела спецификацију за инстант плаћања која ће омогућити брже и јафтиније трансакције, као и нове прилике за масовнију примену. Под инстант плаћањем се подразумева пребацивање новца са једног рачуна на други у мобилним условима, користећи на пример мобилни телефон у коме је банкарска апликација и уз познавање основних информација о рачуну коме се шаље новац.

Да би финансијске трансакције и дигитално пословање могло да се обавља у реалном времену, неопходно је да се користе моћни рачунари и апликације које могу да обављају сложене алгоритме и математичке прорачуне. У том погледу се све више користе неуронске мреже и машинско учење.

Начини плаћања су се у Европи драстично променили. Донети су нови закони, све је подређено клијентима који су променили своје понашање а финансијске институције и сектори становништва које они покривају прихватили су нова правила игре. Последица тога је да су се појавили нови актери с иновативним производима и одговарајућом технологијом јер верују у позитивна искуства клијената. Све то има више различитих страна, без обзира на канал који клијент бира за трансакције с финансијским институцијама. Границе овог пословања су све тање, па сад, захваљујући новој регулативи, трансакције не морају да се врше само путем традиционалног банкарског система, већ и кроз вертикално тржиште. Будућа правила ће бити још делотворнија, па ће клијенти имати још већу корист. То ће им смањити трошкове, а у исто време олакшати пословање лицем у лице и међудржавне трансакције а клијенти ће моћи да одаберу и оно што највише одговара њиховим захтевима.

Да би финансијске трансакције и дигитално пословање могло да се обавља у реалном времену, неопходно је да се користе моћни рачунари и апликације које могу да обављају сложене алгоритме и математичке прорачуне. У том погледу се све више користе неуронске мреже и машинско учење.

У емисији учествују: др Михаило Јовановић, директор, Канцеларија за информационе технологије и електронску управу Владе Србије; Бранислав Поповић, Payten; Срећко Миодраговић, COMTRADE; Душан Сикимић, Bassillichi CEE, Михајло Поштић, DXC.technology; Витомир Боговић, Printec; Александар Бауер, Muhbauer; Недељко Милошевић, Infobit; Клаус Фелнер, NamirialGroup; Филип Јекић, ASW inženjering и Мајкл Папас, Transaction Systems.

Уредница ауторка серијала је Оливера Косић, сниматељ Слободан Грче, монтажер Зоран Поповић.

број коментара 0 Пошаљи коментар