Otkrivanje ukusa nacije: Grejson Peri i viša klasa Britanije

Grejson Peri (57), dobitnik ugledne Tarnerove nagrade 2003. godine, jedan je od najuticajnijih umetnika Velike Britanije, poznat po svom nekonvencionalnom shvatanju umetnosti, umetničkog izraza kao i rodnog identiteta koji u njegovom slučaju podrazumeva i ženski alter-ego pod imenom Kler, sa pripadajućim transformacijama uz pomoć šminke, perika i haljina.

Izložba koja na svom putovanju Evropom trenutno gostuje u Novom Sadu sastoji se iz šest monumentalnih tapiserija na kojima Peri istražuje sociološko estetski fenomen onoga što se zove ukus i dobar stil. Putujući svojom zemljom u potrazi za materijalom koji će biti predstavljen na tih šest tapiserija, Peri pred kamerom Kanala 4 vodi gledaoce kroz krivine klasnih podela i dominantnog stila u slojevima britanskog društva koje on omeđava kao radničku klasu, srednju klasu i višu klasu.

Početna umetnikova postavka i polazište je slika engleskog slikara Vilijema Hogarta iz 1733. godine, pod nazivom "Život razvratnika", na kojoj se vide detaljno razrađeni aspekti tadašnjeg života, stila i preovlađujućeg ukusa. Grejson Peri, skoro tri veka kasnije, kreće tim tragom, i uspinjući se uz vertikalu britanskog društva, otkriva markantne tačke britanskog poimanja lepog i poželjnog.

Pomenute tri emisije predstavljaju tako itinerer umetnika i njegov lični dnevnik pri stvaranju dela, i u isto vreme vrhunski domet televizijske naracije, nagrađen, uostalom, i Baftinom nagradom za dokumentaristiku u 2013. godini.

U završnoj epizodi, posvećenoj ukusu više klase, Grejson Peri se, sa svojim perikama, haljinama, sakoima i kravatama, upućuje u Kostvolds, južnu regiju Velike Britanije koju karakterišu pitoreskna mala mesta i usamljeni zamkovi. Tako će dama podrazumevanog višeg staleža Engleske, na polo utakmici, na pitanje Perija o tome šta su to bitne odlike ukusa više klase, reći da su to - kvalitet, i ništa što šljašti. Zanimljivo je, međutim, kada primetite da joj se oko vrata nalazi nekoliko kilograma teška niska raznobojnih, veoma upadljivih, bisera.

Oblačeći se, u sledećoj sekvenci, uz asistenciju nezaobilaznih pomagačica u tom poslu, za predviđenu večeru u susednom zamku, Peri dobija savete da njegova garderoba treba ustvari da odgovara - domaćinu. Sve to, do kraja emisije, što se tiče dres koda više klase Engleske, vodi umetnika do saznanja da se u prethodna dva posmatrana sloja njegovih zemljaka radi o pronalaženju ličnog stila i pokušajima, manje ili više uspešnim, da se bude - originalan. Kod više klase, primetiće sa dozom ironije Peri, radi se o - odabiru "uniforme", koja prvenstveno treba da bude "prikladna" okolnostima.

Prolazeći potom kroz sumračne prostorije zamkova u kojima žive potomci starih porodica - jedna od njih potiče iz 11. veka - Peri će nam pokazati i obrazložiti da je ukus više klase na prvom mestu sleđenje svojih predaka i održavanje njihove vatre u ovom svetu koji se, međutim, to ćemo upečatljivo videtio do kraja, nalazi na završnim stepenicima svoje istorijske putanje. "Za sto godina", kaže jedna od stanarki hladnih zidova, "u ovim kućama neće više živeti potomci starih porodica. Gotovo je s time". (Tada ćete se setiti i nedavne emisije iz ciklusa "Evropski pisci" u kojoj, govoreći o Engleskoj, pisac Martin Ejmis kaže: "Britanci piju da bi zaboravili svoju slavnu prošlost".)

I kada, po običaju iz prethodne dve emisije, Peri na kraju uvede u galeriju ljude čiji su mu život, odeća, kuće... poslužili kao uzor za tapiserije, ovi će se junaci poneti malo dručačije: jer, naime, dok priopadnica radničke klase pred tapiserijom kaže: "Ono je moja haljina!", a predstavnica sledeće, srednje klase, uzvikuje: "Ubacio je moje kolače", dama ozbiljnih godina, veoma melanholičnog pogleda i hladnog držanja, gledajući tapiseriju i smiraj sunca na jednoj od njih, na kraju ove emisije kazaće umetniku ravnim glasom: "Taj spokoj u daljini je gotovo nedostižan. Iluzija, zar ne?". Viša klasa do svog poslednjeg časa ostaje u tom komentaru verna sebi.

Svodeći bilans ove unikatne serije, konstatujemo: izvornik, iz kojeg je za Grejsona Perija (rođ. 1960) potekla inspiracija za čitavo ovo putešestvije po Engleskoj iz kojeg je, uz tri televizijske emisije, proizišlo šest monumentalnih tapiserija koje prikazuju svakodnevni život Britanaca i njihov dominantni ukus, izvornik, dakle, je bio serijal od osam ulja na platnu engleskog slikara Vilijema Hogarta (1697-1764 ) pod nazivom Život razvratnika. Na tim se slikama prikazuje sunovratni životni put Toma Rejkvela, koji od prve do osme slike tegobno pada od bogatog naslednika preko ispičuture i razvratnika po sumnjivim mestima tadašnje Engleske do bolesnika zatvorenog u ćošku ludnice. Glavni junak Perijevih tapiserija zove se, pak, Tim Rejkvel (samo jedno slovo razlike u imenu: Tom i Tim), i njegova je putanja naizgled obrnuta: on se penje lestvicama društva, od radničke ka višoj klasi i položaju „internetskog tajkuna" kako ga Peri oslovljava, da bi, po neumitnoj logici, kao i njegov prethodnik, završio tragično, u smrskanom sportskom automobilu dok njegovo telo, kao na renesansnim slikama Oplakivanja Hrista, slučajni prolaznici slikaju i odmah plasiraju na Fejsbuk.

Kad ugasite televizor, ostaće da nad vama lebdi pitanje: izuzimajući obostrani tragičan kraj koji se svim smrtnicima nameće, ko je ovde zapravo bio uspešniji: Tom ili Tim?

Urednik: Bojan Bosiljčić