Откривање укуса нације: Грејсон Пери и виша класа Британије

Грејсон Пери (57), добитник угледне Тарнерове награде 2003. године, један је од најутицајнијих уметника Велике Британије, познат по свом неконвенционалном схватању уметности, уметничког израза као и родног идентитета који у његовом случају подразумева и женски алтер-его под именом Клер, са припадајућим трансформацијама уз помоћ шминке, перика и хаљина.

Изложба која на свом путовању Европом тренутно гостује у Новом Саду састоји се из шест монументалних таписерија на којима Пери истражује социолошко естетски феномен онога што се зове укус и добар стил. Путујући својом земљом у потрази за материјалом који ће бити представљен на тих шест таписерија, Пери пред камером Канала 4 води гледаоце кроз кривине класних подела и доминантног стила у слојевима британског друштва које он омеђава као радничку класу, средњу класу и вишу класу.

Почетна уметникова поставка и полазиште је слика енглеског сликара Вилијема Хогарта из 1733. године, под називом "Живот развратника", на којој се виде детаљно разрађени аспекти тадашњег живота, стила и преовлађујућег укуса. Грејсон Пери, скоро три века касније, креће тим трагом, и успињући се уз вертикалу британског друштва, открива маркантне тачке британског поимања лепог и пожељног.

Поменуте три емисије представљају тако итинерер уметника и његов лични дневник при стварању дела, и у исто време врхунски домет телевизијске нарације, награђен, уосталом, и Бафтином наградом за документаристику у 2013. години.

У завршној епизоди, посвећеној укусу више класе, Грејсон Пери се, са својим перикама, хаљинама, сакоима и краватама, упућује у Костволдс, јужну регију Велике Британије коју карактеришу питорескна мала места и усамљени замкови. Тако ће дама подразумеваног вишег сталежа Енглеске, на поло утакмици, на питање Перија о томе шта су то битне одлике укуса више класе, рећи да су то - квалитет, и ништа што шљашти. Занимљиво је, међутим, када приметите да јој се око врата налази неколико килограма тешка ниска разнобојних, веома упадљивих, бисера.

Облачећи се, у следећој секвенци, уз асистенцију незаобилазних помагачица у том послу, за предвиђену вечеру у суседном замку, Пери добија савете да његова гардероба треба уствари да одговара - домаћину. Све то, до краја емисије, што се тиче дрес кода више класе Енглеске, води уметника до сазнања да се у претходна два посматрана слоја његових земљака ради о проналажењу личног стила и покушајима, мање или више успешним, да се буде - оригиналан. Код више класе, приметиће са дозом ироније Пери, ради се о - одабиру "униформе", која првенствено треба да буде "прикладна" околностима.

Пролазећи потом кроз сумрачне просторије замкова у којима живе потомци старих породица - једна од њих потиче из 11. века - Пери ће нам показати и образложити да је укус више класе на првом месту слеђење својих предака и одржавање њихове ватре у овом свету који се, међутим, то ћемо упечатљиво видетио до краја, налази на завршним степеницима своје историјске путање. "За сто година", каже једна од станарки хладних зидова, "у овим кућама неће више живети потомци старих породица. Готово је с тиме". (Тада ћете се сетити и недавне емисије из циклуса "Европски писци" у којој, говорећи о Енглеској, писац Мартин Ејмис каже: "Британци пију да би заборавили своју славну прошлост".)

И када, по обичају из претходне две емисије, Пери на крају уведе у галерију људе чији су му живот, одећа, куће... послужили као узор за таписерије, ови ће се јунаци понети мало дручачије: јер, наиме, док приопадница радничке класе пред таписеријом каже: "Оно је моја хаљина!", а представница следеће, средње класе, узвикује: "Убацио је моје колаче", дама озбиљних година, веома меланхоличног погледа и хладног држања, гледајући таписерију и смирај сунца на једној од њих, на крају ове емисије казаће уметнику равним гласом: "Тај спокој у даљини је готово недостижан. Илузија, зар не?". Виша класа до свог последњег часа остаје у том коментару верна себи.

Сводећи биланс ове уникатне серије, констатујемо: изворник, из којег је за Грејсона Перија (рођ. 1960) потекла инспирација за читаво ово путешествије по Енглеској из којег је, уз три телевизијске емисије, произишло шест монументалних таписерија које приказују свакодневни живот Британаца и њихов доминантни укус, изворник, дакле, је био серијал од осам уља на платну енглеског сликара Вилијема Хогарта (1697-1764 ) под називом Живот развратника. На тим се сликама приказује суновратни животни пут Тома Рејквела, који од прве до осме слике тегобно пада од богатог наследника преко испичутуре и развратника по сумњивим местима тадашње Енглеске до болесника затвореног у ћошку луднице. Главни јунак Перијевих таписерија зове се, пак, Тим Рејквел (само једно слово разлике у имену: Том и Тим), и његова је путања наизглед обрнута: он се пење лествицама друштва, од радничке ка вишој класи и положају „интернетског тајкуна" како га Пери ословљава, да би, по неумитној логици, као и његов претходник, завршио трагично, у смрсканом спортском аутомобилу док његово тело, као на ренесансним сликама Оплакивања Христа, случајни пролазници сликају и одмах пласирају на Фејсбук.

Кад угасите телевизор, остаће да над вама лебди питање: изузимајући обострани трагичан крај који се свим смртницима намеће, ко је овде заправо био успешнији: Том или Тим?

Уредник: Бојан Босиљчић