Trezor

Kvizomanija - Poreklo reči kviz potiče od latinske reči inquisitio, traženje, istraga, ispit; u novije vreme: postavljanje zagonetki, pitalica, zagonetanja... Prema Rečniku novih reči Jovana Ćirilova, englesku reč quiz uveo je u upotrebu pozorišni menadžer Dejli, povodom opklade da će izmisliti reč kojom će se svi služiti u roku od 24 časa. Ispisavši zagonetnu reč po većini dablinskih vrata, Dejli je zaista postigao da quiz postane sinonim za informaciju, a da tek posle Drugog svetskog rata dobije današnji smisao. A Bogdan Tirnanić 1970. piše: "Ono što kvizu daje interesantnost to je priroda televizije same, a toj prirodi treba služiti na način koji, pod jedan, podrazumeva akciju na iskušenju nepoznatog i koji, pod dva, unapred računa sa elementom prolaznosti, sa činjenicom da se na televiziji stvar nikada ne može uspešno ponoviti..." Prvi veliki dobitnik u TV kvizu bi je 1962. Van Deren kada je odgovorio na sva pitanja i zaradio 129.000 dolara. Naš prvi veliki dobitnik bio je Marinko Paunović koji za tačan odgovor u prvom našem kvizu "Da ili ne" 1965, zaradio milion dinara.

Kviz u Despotovu, Emisija za poljoprivrednike - Najava iz "Politike" 21. decembra 1969: "Reportaža sa prvog javnog snimanje Emisije za poljoprivrednike u Bačkom selu. Tom prilikom priređen je i kviz u kome učestvuju i takmiče se poljoprivrednici sela Stapara i Despotova. Između ostalih videćemo kako poljoprivrednici Isa Panin i Mita Jerković intervjuišu inž. Milorada Nikšića sekretara za poljoprivredu Srbije. Žika Živulović Serafim daje nestručne odgovore na stručna pitanja poljoprivrednika. Tu je konkurs za najduži klip. Jelica Katičić, saradnik Više pedagoške škole za ekonomiku domaćinstva, demonstriraće recept za novogodišnju poslasticu u seoskoj kući. Neće izostati ni uobićajeni folklorni prilog." Emisija je snimana 12. decembra 1969. u Zadružnom domu, prihod od ulaznica koje su iznosile 5 dinara bio je namenjen kao pomoć Bosanskoj  krajini koja je nastradala u katastofalnom zemljotresu oktobra iste godine.. Tokom emisije prikazan je kratak film o Despotovu koji prikazuje kako poljoprivrednici provode zimske dane u očekivanju Nove Godine.

- Učesnici: Isa Panin, Mita Jerković, ing. Milorad Nikšić, dr ing. Relja Savić, ing. Vojislav Kovačević, Jelica Katičić, Nada Vodeničar, Žika Nikolić, Žika Živulović Serafim, Nedžad Salković, Ljuba Stepanović, Radojka i Tine Živković, voditelji Ljiljana Marković, Zaharije Trnavčević
- Urednik Zaharije Trnavčević, reditelj Svetlana Bajić
- Premijerno emitovano 21.12.1969, Redakcija informativnog programa

Ponedeljak, 16.11.2015. na RTS SAT

Izbor iz ranijih "Trezora": Uvodna reč reditelja Miodraga Bogića i prvi deo emisije o Jovanki Bjegojević koja je snimana 1991/93. godine

Jovanka Bjegojević (Prnjavor (bosanski), 28. septembar 1931 - Beograd, 30. avgust 2015) školovala se u Beogradu kod Radmile Cajić i Mileta Jovanovića, u čijoj klasi 1950. godine završava Baletsku školu. Te iste godine započinje svoju profesionalnu umetničku karijeru u Narodnom pozorištu, glavnom ulogom u baletu Balada jednoj srednjovekovnoj ljubavi Frana Lotke. Postiže uspehe u baletima Labudovo jezero, Simfonija, Orfej, Jolanda, Kraljica ostrva, Kineska priča, Romeo i Julija... Nastupala je na pozornicama Evrope, Australije, Japana, Bliskog istoka. Bila je direktor Baleta Narodnog pozorišta u Beogradu u više navrata i jedana od osnivača Udruženja baletskih umetnika Srbije 1962. godine. Dobitnica je Sedmojulske nagrade (1962), Oktobarske nagrade grada Beograda, Godišnje nagrade Narodnog pozorišta (1969), Nagrade UBUS-a za životno delo (1998) i Priznanja za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi. Od 1972. bavila se pedagoškim radom kao redovni profesor Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu. U dva navrata 1970. i 1994. bila je šef i direktor Baleta Narodnog pozorišta, a osamdesetih šef Baleta Pozorišta na Terazijama.

Reč reditelja - Sećanje reditelja Miodraga Bogića na saradnju tokom priprema i snimanja emisije sa Jovankom Bjegojević, koja je već tada bila napustila i baletsku scenu i Beograd i živela daleko od svega toga, sama u prirodi.

- Učesnici: Miodrag Bogić, sagovornik Bojana Andrić
- Snimatelj Goran Prokić, snimatelj zvuka Ljuba Jovanović, mikroman Gordan Jović, rasvetljivač Rade Veselinović, snimatelj saradnik Milena Marković, organizator Gordana Grdanović, urednik istraživač Vesna Došen, grafička obrada Snežana Vranjković, montažer Ljubomir Plavljanić, urednikBojana Andrić
- Snimano 01.10.2015, premijerno emitovano 15.10.2015; Redakcija za istoriografiju, urednik Dobrivoje Ilić

Jedan život, jedna karijera: Jovanka Bjegojević - "Malo je jugoslovenskih umetnika koji su se tako predano posvetili umetnosti kao što je to činila Jovanka Bjegojević. Posleratne generacije ljubitelja baleta sećaju se dobro kako je, naravno, uspela da izgradi sjajnu svetsku karijeru. Bila je nosilac svih vrhunskih uloga na našoj baletskoj sceni, veliki radnik, uvek je i od sebe i od drugih tražila maksimum pa je čak i njeno povlačenje sa scene bilo nekako nalik na nju, možda suviše definitivno, uvek daleko od glamuroznosti, štampe velikih napisa, ponašanja primabalerine. U ovoj emisiji Jovanka Bjegojević je u retkoj prilici da priča o sebi, svom detinjstvu, školovanju, karijeri i životu, jer je uvek malo govorila o sebi i, izgleda, kao i svaki pravi umetnik i čovek, držala da se sve ono što je istinski kvalitet podrazumeva i da kao takva treba da naiđe na razumevanje svoje sredine. Da li se to dogodilo i sa Jovankom Bjegojević?" ("Politika" 18.06.1993.)

- Učesnik: Jovanka Bjegojević
- Urednik Ksenija Stojanović; TV realizacija: Rade Pejčinović, Mira Đorđević, Slobodan Obradović, Nikola Đurašković, Miomir Rajčević, Mate Bašić, Darko Ilić, Petar Antonović, Radoslav Bojković, Miroslav Nikolov, Radomir Todorović, Ivanka Pravica, Snežana Vujičić Popović; reditelj Miodrag Bogić
- Snimano 1991-1993; premijerno emitovano 18.06.1993, Redakcija dokumentarnog programa, urednik Božidar Kalezić; reprizirano 15.10.2015. u "Trezoru"