Трезор

Квизоманија - Порекло речи квиз потиче од латинске речи инqуиситио, тражење, истрага, испит; у новије време: постављање загонетки, питалица, загонетања... Према Речнику нових речи Јована Ћирилова, енглеску реч qуиз увео је у употребу позоришни менаџер Дејли, поводом опкладе да ће измислити реч којом ће се сви служити у року од 24 часа. Исписавши загонетну реч по већини даблинских врата, Дејли је заиста постигао да qуиз постане синоним за информацију, а да тек после Другог светског рата добије данашњи смисао. А Богдан Тирнанић 1970. пише: "Оно што квизу даје интересантност то је природа телевизије саме, а тој природи треба служити на начин који, под један, подразумева акцију на искушењу непознатог и који, под два, унапред рачуна са елементом пролазности, са чињеницом да се на телевизији ствар никада не може успешно поновити..." Први велики добитник у ТВ квизу би је 1962. Ван Дерен када је одговорио на сва питања и зарадио 129.000 долара. Наш први велики добитник био је Маринко Пауновић који за тачан одговор у првом нашем квизу "Да или не" 1965, зарадио милион динара.

Квиз у Деспотову, Емисија за пољопривреднике - Најава из "Политике" 21. децембра 1969: "Репортажа са првог јавног снимање Емисије за пољопривреднике у Бачком селу. Том приликом приређен је и квиз у коме учествују и такмиче се пољопривредници села Стапара и Деспотова. Између осталих видећемо како пољопривредници Иса Панин и Мита Јерковић интервјуишу инж. Милорада Никшића секретара за пољопривреду Србије. Жика Живуловић Серафим даје нестручне одговоре на стручна питања пољопривредника. Ту је конкурс за најдужи клип. Јелица Катичић, сарадник Више педагошке школе за економику домаћинства, демонстрираће рецепт за новогодишњу посластицу у сеоској кући. Неће изостати ни уобићајени фолклорни прилог." Емисија је снимана 12. децембра 1969. у Задружном дому, приход од улазница које су износиле 5 динара био је намењен као помоћ Босанској  крајини која је настрадала у катастофалном земљотресу октобра исте године.. Током емисије приказан је кратак филм о Деспотову који приказује како пољопривредници проводе зимске дане у очекивању Нове Године.

- Учесници: Иса Панин, Мита Јерковић, инг. Милорад Никшић, др инг. Реља Савић, инг. Војислав Ковачевић, Јелица Катичић, Нада Воденичар, Жика Николић, Жика Живуловић Серафим, Неџад Салковић, Љуба Степановић, Радојка и Тине Живковић, водитељи Љиљана Марковић, Захарије Трнавчевић
- Уредник Захарије Трнавчевић, редитељ Светлана Бајић
- Премијерно емитовано 21.12.1969, Редакција информативног програма

Понедељак, 16.11.2015. на РТС САТ

Избор из ранијих "Трезора": Уводна реч редитеља Миодрага Богића и први део емисије о Јованки Бјегојевић која је снимана 1991/93. године

Јованка Бјегојевић (Прњавор (босански), 28. септембар 1931 - Београд, 30. август 2015) школовала се у Београду код Радмиле Цајић и Милета Јовановића, у чијој класи 1950. године завршава Балетску школу. Те исте године започиње своју професионалну уметничку каријеру у Народном позоришту, главном улогом у балету Балада једној средњовековној љубави Франа Лотке. Постиже успехе у балетима Лабудово језеро, Симфонија, Орфеј, Јоланда, Краљица острва, Кинеска прича, Ромео и Јулија... Наступала је на позорницама Европе, Аустралије, Јапана, Блиског истока. Била је директор Балета Народног позоришта у Београду у више наврата и једана од оснивача Удружења балетских уметника Србије 1962. године. Добитница је Седмојулске награде (1962), Октобарске награде града Београда, Годишње награде Народног позоришта (1969), Награде УБУС-а за животно дело (1998) и Признања за врхунски допринос националној култури. Од 1972. бавила се педагошким радом као редовни професор Факултета драмских уметности у Београду. У два наврата 1970. и 1994. била је шеф и директор Балета Народног позоришта, а осамдесетих шеф Балета Позоришта на Теразијама.

Реч редитеља - Сећање редитеља Миодрага Богића на сарадњу током припрема и снимања емисије са Јованком Бјегојевић, која је већ тада била напустила и балетску сцену и Београд и живела далеко од свега тога, сама у природи.

- Учесници: Миодраг Богић, саговорник Бојана Андрић
- Сниматељ Горан Прокић, сниматељ звука Љуба Јовановић, микроман Гордан Јовић, расветљивач Раде Веселиновић, сниматељ сарадник Милена Марковић, организатор Гордана Грдановић, уредник истраживач Весна Дошен, графичка обрада Снежана Врањковић, монтажер Љубомир Плављанић, уредникБојана Андрић
- Снимано 01.10.2015, премијерно емитовано 15.10.2015; Редакција за историографију, уредник Добривоје Илић

Један живот, једна каријера: Јованка Бјегојевић - "Мало је југословенских уметника који су се тако предано посветили уметности као што је то чинила Јованка Бјегојевић. Послератне генерације љубитеља балета сећају се добро како је, наравно, успела да изгради сјајну светску каријеру. Била је носилац свих врхунских улога на нашој балетској сцени, велики радник, увек је и од себе и од других тражила максимум па је чак и њено повлачење са сцене било некако налик на њу, можда сувише дефинитивно, увек далеко од гламурозности, штампе великих написа, понашања примабалерине. У овој емисији Јованка Бјегојевић је у реткој прилици да прича о себи, свом детињству, школовању, каријери и животу, јер је увек мало говорила о себи и, изгледа, као и сваки прави уметник и човек, држала да се све оно што је истински квалитет подразумева и да као таква треба да наиђе на разумевање своје средине. Да ли се то догодило и са Јованком Бјегојевић?" ("Политика" 18.06.1993.)

- Учесник: Јованка Бјегојевић
- Уредник Ксенија Стојановић; ТВ реализација: Раде Пејчиновић, Мира Ђорђевић, Слободан Обрадовић, Никола Ђурашковић, Миомир Рајчевић, Мате Башић, Дарко Илић, Петар Антоновић, Радослав Бојковић, Мирослав Николов, Радомир Тодоровић, Иванка Правица, Снежана Вујичић Поповић; редитељ Миодраг Богић
- Снимано 1991-1993; премијерно емитовано 18.06.1993, Редакција документарног програма, уредник Божидар Калезић; репризирано 15.10.2015. у "Трезору"