Trezor

Zlatna kolekcija majstor save - "I oni imaju dušu, i oni su bili članovi nečijih familija" - kaže o današnjim članovima svoje porodice, televizorima kojih ima oko dve stotine, Sava Mađarov, TV mehaničar iz Zrenjanina koji je samo zvanično u penziji. I danas s punim entuzijazmom popravlja stare televizore, a naročito svoje firme - Elektronske industrije Niš, prema kojoj i danas oseća bezrezervnu lojalnost. Jer, "Elektronska" ga je, kaže, odškolovala i omogućila mu da se bavi poslom koji je odmalena želeo da radi. Majstor Savina kolekcija nije samo zbirka TV prijemnika, ona je svojevrstan privatni muzej televizora čija vrata on, kao strpljivi kustos pun informacija, širom otvara dobronamernicima. Svi televizori na njegovim policama su različiti i gotovo svi rade. Svedoče o razvoju naše televizijske industrije, ali i o vremenima kada se njihov ulazak u kuću proslavljao kao važan porodični događaj, kada se pred njima u kućama skupljalo i četrdeset ljudi, a u kafanama čija su bila ekskluziva i dve stotine. Možda će se majstor Savin neformalni muzej televizora i Muzej televizije u osnivanju nekada u budućnosti sresti.

- Učesnici: Sava Mađarov, TV mehaničar i kolekcionar TV prijemnika, sagovornik Ivan Krstić.
- Snimatelj Mladen Vasić; snimljeni materijal obradila Jovana Filipović; urednici istraživači Vesna Ignjatović, Vesna Došen; saradnici Bojana Milojević, Sandra Milošević; montažeri Branislava Teodosić, Ana Đurković, Stanko Pović; autor Ivan Krstić; urednik Bojana Andrić.
- Snimano 22.03.2011. u Zrenjaninu, premijerno emitovano 12.03.2013; Redakcija za istoriografiju.

Ponedeljak, 15.06.2015. na RTS SAT

Izbor iz ranijih "Trezora":  Prvo emisija o Pivari u Skadarliji, zatim o pivari na beogradskom "Mostaru"

Sećanje na Bajlonijevu pivaru - Prikazivanje Trezorove ekspedicije u Bajlonijevu pivaru povodom Dana evropske baštine 2013. godine jedinstvena je prilika za javnost da vidi ovaj prostor u koji nije moglo da se uđe u danima kada je Srbija prikazivala svoje nacionalno industrijsko nasleđe. Nekadašnji prostor koji je pripadao Bajloniju, kasnije BIP-u, sada je u privatnom vlasništvu. Prošle godine ekipa "Trezora" prošla je kroz prostor od Cetinjske ulice do Skadarlijske, snimila ono što je od fabričkih objekata ostalo, a pouzdani vodiči kroz vreme i prostor bili su istoričar umetnosti Gordana Gordić i istoričar Beogradske industrije piva Nenad Lukić. Oko 1850, mehandžija Filip Đorđević, otvara pivaru na uglu Cetinske i Skadarske ulice. Proizvodnja je ručna. "Malu pivaru" koja je 1871. godine  u sastavu novoformiranog  Prvog srpskog pivarskog društva, preuzima 1888. firma ''Ignjat Bajloni i sinovi'' i do kraja 20. veka je modernizuje i prebacuje na parni pogon. Pivara je uspešno poslovala početkom 20. veka i jedno vreme bila lider u prodaji piva u Beogradu i Srbiji. Uspešno je radila od 1947. do 1963. pod imenom ''Pivara Beograd'', tada je prešla u sastav BIP-a.

- Učesnici: istoričar umetnosti Gordana Gordić, istoričar dokumentacije u BIP-u Nenad Lukić, sagovornik Bojana Andrić.
- Urednik istraživač Milena Jekić, snimatelj Dragan Lapčević, snimatelj zvuka Nikola Mladenović, saradnik-snimatelj Milena Jekić, organizator Gordana Grdanović, montažer Zorica Blagojev, autor Bojana Andrić.
- Snimano 01.08.2013, premijerno emitovano 19.09.2013, reprizirano 22.09.2014; Redakcija za istoriografiju.

Od Vajferta do BIP-a - Pančevački industrijalac Ignjat Vajfert gradi prvu parnu pivaru na današnjem "Mostaru" 1872, a sledeće godine proizvodnja počinje pod imenom ''Prva srpska parna pivara Đorđa Vajferta''. Posle rata Vajfert najvećim delom koristi ratnu odštetu da obnovi, dodatno modernizuje i transformiše pivaru u akcionarsko društvo pod nazivom. Pivara je u međuratnom periodu mogla da proizvede godišnje i do 180.000 hl piva. Od 1947. godine do 13. januara 1963. godine pivara nastavlja rad kao javno preduzeće pod imenom ''7. juli''. Beogradska industrija piva, BIP, zvanično započinje rad januara 1963. godine. U sastav BIP-a tada ulaze Industrija piva "7. jul" (Vajfertova pivara), ''Pivara Beograd'' (Bajlonijeva pivara) i preduzeća ''Bezalko''. Osnovna delatnost udruženog kolektiva bila je proizvodnja piva, slada, sirupa, leda i bezalkoholnih pića. Udruživanje označava i početak znatnih ulaganja u izgradnju, rekonstrukciju i modernizaciju pogona, koji je do tada bio na nivou iz perioda pre Drugog svetskog rata. Istoričar BIP-a Nenad Lukić kazivao je, ekipi "Trezora", ovu istoriju današnjeg BIP-a u lepo očuvanoj Vajfertovoj kući u okviru BIP-a, a zatim nas je sa penzionerom BIP-a, Vasom Vasićem proveo kroz prostor sa izloženim eksponatima.. Najduže smo se zadržali ispred vatrogasnog vozila iz vremena Vajferta i u varionici piva, a najviše se pričalo o zlatnom periodu BIP-a iz doba kad je direktor bio Tomislav Šešlija, od 1964. do 1978. Nenad Lukić magistrirao je istoriju na Filozofskom fakultetu u Beogradu, objavljuje knjige i publikacije kao autor i koautor, a u BIP-u je od 1990, kao istoričar u dokumentaciji BIP-a od 2011. Vaso Vasić u BIP-u je od 1963. do penzije i prošao je sve faze rada u svim pogonima pivare, a najduže, 18 godina proveo je varionici u podrumu. Pivarsku školu zavšio je uz rad i postao VKV pivar. Čika Vasa pamti sve rekonstrukcije i sve promene na objektima, kao i razne generacije mašina u pogonima.

- Učesnici: istoričar dokumentacije u BIP-u Nenad Lukić, VKV pivar Vaso Vasić, sagovornik Bojana Andrić.
- Snimatelj Andrej Oštrnbek, snimatelj zvuka Slobodan Mišić, saradnik-snimatelj Milena Jekić, organizator Gordana Grdanović, koordinator Bojana Balandžić, grafička obrada Milena Marković, montažer Zorica Blagojev, autor Bojana Andrić.
- Snimano 08.08.2013, premijerno emitovano 20.09.2013, reprizirano 23.09.2014; Redakcija za istoriografiju.