Трезор

Златна колекција мајстор саве - "И они имају душу, и они су били чланови нечијих фамилија" - каже о данашњим члановима своје породице, телевизорима којих има око две стотине, Сава Мађаров, ТВ механичар из Зрењанина који је само званично у пензији. И данас с пуним ентузијазмом поправља старе телевизоре, а нарочито своје фирме - Електронске индустрије Ниш, према којој и данас осећа безрезервну лојалност. Јер, "Електронска" га је, каже, одшколовала и омогућила му да се бави послом који је одмалена желео да ради. Мајстор Савина колекција није само збирка ТВ пријемника, она је својеврстан приватни музеј телевизора чија врата он, као стрпљиви кустос пун информација, широм отвара добронамерницима. Сви телевизори на његовим полицама су различити и готово сви раде. Сведоче о развоју наше телевизијске индустрије, али и о временима када се њихов улазак у кућу прослављао као важан породични догађај, када се пред њима у кућама скупљало и четрдесет људи, а у кафанама чија су била ексклузива и две стотине. Можда ће се мајстор Савин неформални музеј телевизора и Музеј телевизије у оснивању некада у будућности срести.

- Учесници: Сава Мађаров, ТВ механичар и колекционар ТВ пријемника, саговорник Иван Крстић.
- Сниматељ Младен Васић; снимљени материјал обрадила Јована Филиповић; уредници истраживачи Весна Игњатовић, Весна Дошен; сарадници Бојана Милојевић, Сандра Милошевић; монтажери Бранислава Теодосић, Ана Ђурковић, Станко Повић; аутор Иван Крстић; уредник Бојана Андрић.
- Снимано 22.03.2011. у Зрењанину, премијерно емитовано 12.03.2013; Редакција за историографију.

Понедељак, 15.06.2015. на РТС САТ

Избор из ранијих "Трезора":  Прво емисија о Пивари у Скадарлији, затим о пивари на београдском "Мостару"

Сећање на Бајлонијеву пивару - Приказивање Трезорове експедиције у Бајлонијеву пивару поводом Дана европске баштине 2013. године јединствена је прилика за јавност да види овај простор у који није могло да се уђе у данима када је Србија приказивала своје национално индустријско наслеђе. Некадашњи простор који је припадао Бајлонију, касније БИП-у, сада је у приватном власништву. Прошле године екипа "Трезора" прошла је кроз простор од Цетињске улице до Скадарлијске, снимила оно што је од фабричких објеката остало, а поуздани водичи кроз време и простор били су историчар уметности Гордана Гордић и историчар Београдске индустрије пива Ненад Лукић. Око 1850, механџија Филип Ђорђевић, отвара пивару на углу Цетинске и Скадарске улице. Производња је ручна. "Малу пивару" која је 1871. године  у саставу новоформираног  Првог српског пиварског друштва, преузима 1888. фирма ''Игњат Бајлони и синови'' и до краја 20. века је модернизује и пребацује на парни погон. Пивара је успешно пословала почетком 20. века и једно време била лидер у продаји пива у Београду и Србији. Успешно је радила од 1947. до 1963. под именом ''Пивара Београд'', тада је прешла у састав БИП-а.

- Учесници: историчар уметности Гордана Гордић, историчар документације у БИП-у Ненад Лукић, саговорник Бојана Андрић.
- Уредник истраживач Милена Јекић, сниматељ Драган Лапчевић, сниматељ звука Никола Младеновић, сарадник-сниматељ Милена Јекић, организатор Гордана Грдановић, монтажер Зорица Благојев, аутор Бојана Андрић.
- Снимано 01.08.2013, премијерно емитовано 19.09.2013, репризирано 22.09.2014; Редакција за историографију.

Од Вајферта до БИП-а - Панчевачки индустријалац Игњат Вајферт гради прву парну пивару на данашњем "Мостару" 1872, а следеће године производња почиње под именом ''Прва српска парна пивара Ђорђа Вајферта''. После рата Вајферт највећим делом користи ратну одштету да обнови, додатно модернизује и трансформише пивару у акционарско друштво под називом. Пивара је у међуратном периоду могла да произведе годишње и до 180.000 хл пива. Од 1947. године до 13. јануара 1963. године пивара наставља рад као јавно предузеће под именом ''7. јули''. Београдска индустрија пива, БИП, званично започиње рад јануара 1963. године. У састав БИП-а тада улазе Индустрија пива "7. јул" (Вајфертова пивара), ''Пивара Београд'' (Бајлонијева пивара) и предузећа ''Безалко''. Основна делатност удруженог колектива била је производња пива, слада, сирупа, леда и безалкохолних пића. Удруживање означава и почетак знатних улагања у изградњу, реконструкцију и модернизацију погона, који је до тада био на нивоу из периода пре Другог светског рата. Историчар БИП-а Ненад Лукић казивао је, екипи "Трезора", ову историју данашњег БИП-а у лепо очуваној Вајфертовој кући у оквиру БИП-а, а затим нас је са пензионером БИП-а, Васом Васићем провео кроз простор са изложеним експонатима.. Најдуже смо се задржали испред ватрогасног возила из времена Вајферта и у варионици пива, а највише се причало о златном периоду БИП-а из доба кад је директор био Томислав Шешлија, од 1964. до 1978. Ненад Лукић магистрирао је историју на Филозофском факултету у Београду, објављује књиге и публикације као аутор и коаутор, а у БИП-у је од 1990, као историчар у документацији БИП-а од 2011. Васо Васић у БИП-у је од 1963. до пензије и прошао је све фазе рада у свим погонима пиваре, а најдуже, 18 година провео је варионици у подруму. Пиварску школу завшио је уз рад и постао ВКВ пивар. Чика Васа памти све реконструкције и све промене на објектима, као и разне генерације машина у погонима.

- Учесници: историчар документације у БИП-у Ненад Лукић, ВКВ пивар Васо Васић, саговорник Бојана Андрић.
- Сниматељ Андреј Оштрнбек, сниматељ звука Слободан Мишић, сарадник-сниматељ Милена Јекић, организатор Гордана Грдановић, координатор Бојана Баланџић, графичка обрада Милена Марковић, монтажер Зорица Благојев, аутор Бојана Андрић.
- Снимано 08.08.2013, премијерно емитовано 20.09.2013, репризирано 23.09.2014; Редакција за историографију.