Trezor

Budimir Tomanović Buda (Valjevo, 2. oktobar 1933 - Beograd, 28. februar 2015)

Tomanović je završio ETŠ "Nikola Tesla". Ceo svoj radni vek proveo je u Radio-televiziji Beograd, u sektoru Emisiona tehnika i veze na poslovima vođe smene na emisionim stanicama i kao rukovodilac mašinskog odeljenja ETV-a. Poseban podvig je montaža UHF antenskog sistema na vrhu Avalskog tornja 1971.godine, za početak emitovanja programa u boji, za šta je odlikovan ordenom zasluga za narod. Za vreme NATO bombardovanja, dao je nemerljiv doprinos u uspostavljanju emitovanja na porušenim emisionim stanicama RTS-a  kao i u ponovnoj izgradnji antenskih sistema radio i TV predajnika RTS-a. Pionir je i promoter ragbi sporta u Srbiji i počasni član rukovodstva Ragbi 13 federacije Srbije.

Ostoja Pavlović Teča (Osječani, 9. decembar 1926 - Doboj, 4. mart 2015)

Pavlović je završio ETŠ "Nikola Tesla" i prvi stepen Elektotehničkog fakulteta u Beogradu. Svoj radni vek započeo je 1953. u Radio Beogradu, a 23. avgusta 1958. bio je u ekipi koja je omogućila emitovanje prve televizijske emisije. Do odlaska u penziju 1988. radio je u sektoru Emisiona tehnika i veze. Zaslužan je za montažu i održavanje televizijskih predajnika na Avali, Čotu, Subotici i Majevici.

Radiotehnikum: Posleratno školovanje - za seriju emisija "Teslaši" o generacijama učenika ETŠ "Nikola Tesla" koji su tokom proteklih pola veka radili, a i danas rade u RTB-RTS, urednica Vera Mileusnić istraživala je početke elektrotehničkog obrazovanja u nas. O tim vremenima svedočili su veterani RTS, nekadašnji đaci iz nekoliko generacija, podsećajući se školovanja, ali i onih životnih borbi kroz koje su u to vreme prolazili. U jesen 1947. Komitet za radiodifuziju Vlade FNRJ formirao je školu sa internatom "Radiotehnikum" u prostorijama predajnika Radio-Beograda u Batajnici, Batajnički put br. 24, kojem se 1949/1950. pripaja Odsek slabe struje iz Srednje tehničke škole u Pančevu (osnovana 1946), u ulici Lava Tolstoja br. 30. Po odluci Inspektorata Narodnog odbora grada Beograda škola i internat se februara 1952. sele se na Dorćol, u Dunavsku 34. Odlukom Saveta za prosvetu i kulturu NR Srbije objedinjuju se Radiotehnikum, STŠ za slabu struju pri PTT Jugoslavije i radio smer pri tehničkoj školi SUP- a Jugoslavije, te nastaje srednja tehnička škola pod imenom "Nikola Tesla", 1952. godinu. Konačno, utemeljenje Elekto-tehničke škole "Nikole Tesla" završava se 1956. godine pripajanjem elektrotehničkog smera iz STŠ "Petar Drapšin" i preseljenjem u zgradu tadašnje IV gimnazije u ulici Narodnog fronta (sada Kraljice Natalije) br. 31. "Radiotehnikum" kao kakav rasadnik dao je mnoge tehničare, a što se našeg interesovanja tiče pre svega za studijsku i emisionu tehniku radija i televizije. Budući da su se na ovim adresama školovali mladi iz svih krajeva Jugoslavije, posle školovanja, oni su se vraćali u svoje krajeve i zapošljavali RTV centrima u Sarajevu, Zagrebu, Skoplju, Titogradu... U prvom delu emisije, ova neobična ekskuzija sa 13 đaka, iz nekoliko generacija, posećuje školu u Pančevu. U prvoj emisiji snimljenoj u Srednjoj tehničkoj školi u Pančevu, o upisu i prvim danima školovanja prožetim oskudicom u teškim vremenima posle rata, potrebama za novim školovanim kadrovima i slabim materijalnim mogućnostima i društva i pojedinca prisećaju se Momčilo Živić, Olga Milićev Đurić, dr Steva Đurić i Zora Dimitrijević.

- Učesnici: Momčilo Živić, Olga Milićev Đurić, dr Steva Đurić, Zora Dimitrijević i đaci iz drugih škola Ostoja Pavlović, Miroslav Simović, dipl. inž. dr Milan Sedlar, Dragiša Ćirković, dil. inž. Ksenija Knežević, inž. Slavko Simić, Buda Tomanović, Pavle Pavlović
- Urednik-istraživač i sagovornik Vera Mileusnić, snimatelj Borislav Ristović, snimatelj zvuka Dragan Sever, rasvetljivač Dragan Urošević, vozač Nebojša Stanković, saradnik-snimatelj Milena Jekić, organizator Gordana Grdanović, montažer-realizator Branislava Teodosić, urednik Bojana Andrić
- Snimano 26.03.2009, premijerno emitovano 03.11.2010, reprizirano 02.02.2011; Redakcija za istoriografiju
 
Utorak, 28.04.2015. na RTS SAT

Izbor iz ranijih "Trezora": Portret Dese Đorđević, igračice Nacionalnog ansambla "Kolo",
koreografa, istraživača i pedagoga - drugi deo

Ceo život jedna igra - u drugom delu emisije, Desa Đorđević najviše govori o svom pedagoškom i koreografskom radu, kojim je počela aktivno da se bavi nekoliko godina pošto je postavljena za mesto asistenta u nacionalnom ansamblu "Kolo",  1965. godine. Emisija sadrži i deo seminara koji je održan u julu 2011. godine za polaznike iz dijaspore na kojem je Desa bila predavač narodnih igara iz okoline Užica. Desa Đorđević dobitnik je mnogobrojnih priznanja u zemlji i inostranstvu za svoj rad i doprinos u sakupljanju narodnih igara na terenima. Desa Đorđević (1927-2011) je ceo svoj život posvetila igranju, izučavanju i prenošenju narodnih igara na mlađe generacije, a iza sebe je ostavila više od 40 koreografija koje se i danas izvode na scenama širom sveta.

- Učesnici: pedagog i koreograf Desa Đorđević, apsolvent etnomuzikologije Maja Krasin
- Scenarista i sagovornik Maja Krasin, snimatelj Vojislav Popović, asistent Saša Todorović, snimatelj zvuka Bojan Kovačević, rasvetljivač Branislav Dimitrov, saradnik-snimatelj Milena Jekić, organizator Gordana Grdanović, urednik istraživač Vesna Došen, AVID montažer Miloš Stojanović, montažer realizator Branislava Teodosić
- Snimano 18.06. i 26.07.2011, premijerno emitovano 09.02.2012, Redakcija za istoriografiju; reprizirano 03.03.2015. u "Trezoru"
 
Utorak, 28.04.2015. na RTS Digital

Izbor iz ranijih "Trezora":  O aktivnostima tokom 2011. koja je proglašena "Godinom knjige"
i portret mladog pesnika Miće Danojlića iz 1971. godine

Gradilište knjige i jezika - U Čitaonici Narodne biblioteke Srbije, u kojoj se obavljaju završni radovi rekonstrukcije i bliži se dan svečanog otvaranja, među još neraspakovanim stolovima i stolicama, direktor izdavačke kuće "Clio" Zoran Hamović "podnosi izveštaj" o jednogodišnjim aktivnostima projekta "Godina knjige i jezika". Ovaj projekat inicirao je i vodio Zoran Hamović kao specijalni savetnik Ministra kulture Srbije Nebojše Bradića, počev od 23. aprila 2010 (Svetski dan knjige) do 23. aprila 2011. kada se formalno kampanja završava, ali se započete aktivnosti nastavljaju, a i nove započinju, te briga o književnicima, književnim prevodiocima, izdavačima i čitaocima ne sme da prestane. Projekat bogatog i raznovrsnog sadržaja i uspešnih rezultata započet je otvaranjem Međunarodnog prevodilačkog centra u zgradi Magistrata u Sremskim Karlovcima, a završava otvaranjem Muzeja jezika i pisma u Tršiću. A između ove dve svečanosti urađeno je mnogo: prepremljena su za skupštinsku proceduru četiri zakona koji se odnose na izdavaštvo, obavezni primerak, bibliotečko informacionu delatnost i staru i retku bibliotečku građu; pokrenut je važan i ozbiljan projekat vezan za stanje jezičke kulture u Srbiji; za poboljšanje rada naših lektorata u evropskim, azijskim i prekomorskim zemljama... i mnoge druge aktivnosti, sve do postavljanja spomen-ploča na zgradama u kojima su živeli i radili naši znameniti pisci, te otvaranja Kuće pisaca u Tršiću i Kuće dramskih pisaca u Mećavniku i najzad, kao plod svih aktivnosti, otvaranje Nacionalnog centra knjige u obnovljenoj zgradi Narodne biblioteke Srbije (u saradnji sa Centrom knjige u Parizu).

- Učesnici: Zoran Hamović, osnivač i direktor izdavačke kuće "Clio"; sagovornik Bojana Andrić
- Snimatelj Milan Ilić, snimatelj zvuka Dragan Ušendić, saradnik-snimatelj Milena Jekić, organizator Gordana Grdanović, montažer Milorad Ćitić, autor Bojana Andrić
- Snimano 14.04.2011, premijerno emitovano 25.04.2011, Redakcija za istoriografiju

Milovan Danojlić - iz serije Pesnici svog zanata. Iz kritike: "Svega petnaest minuta traje svaka emisija serije Pesnici. Onu koju smo videli sada u subotu režirao je prema sopstvenoj scenarističkoj zamisli Vladimir Andrić. Bila je to jedna od onih emisija koje će se, retke u svojoj lepoti i celovitosti, pamtiti kao pravi umetnički doživljaj. Uopšte nije važno koliko je ona bukvalno vremenski trajala na malom ekranu, ako je snažno odjeknula u nama i uspela da se utisne u naše sećanje. Pesnik koga je Andrić izabrao da sa njime upozna najmlađe televizijske gledaoce govorio je samo o jednoj temi - o svom zavičaju. Deci se od davnina pričaju priče. Zašto im se ne bi pričale, ne o princezama i zmajevima, nego o živim, njima dostupnim ljudima. Kao na primer, o pesnicima. Pogotovo ako je to pesnik koji, kao Mića Danojlić, pri tom još i peva pesme namenjene deci. Govoreći o svom zavičaju, s ljubavlju, odanošću, prisnošću, Danojlić je kazao i sve ono ostalo o sebi - čoveku. Čitava jedna takozvana filozofija pogleda na svet mogla se osetiti, doživeti filozofija pogleda na svet mogla se osetiti, doživeti, naučiti. Svako ima svoju mudrost življenja i Danojlić je govorio o svojoj. Njegova priča bila je i za odrasle, da nauče kako se ostaje svoj i prirodan ako se čovek ne odriče svoje prave prirode. Majstorstvo Andrićevo ogleda se u izvanrednom osećanju kojim odmerava trajanje sekvenci, zatim u uspostavljanju odnosa između pesnika i prostora u koji ga stavlja i svega toga zajedno prema gledaocu. On na poseban način postiže čudesnu blagost, sve se preliva neiskazanom toplinom, sve je nabijeno emocijom i nežnošću. Posle njegove emisije čovek se oseća dobar, lep i čist. (Olga Božičković, "Politika", 13.04.1971)

- Scenario i režija Vladimir Andrić, kamera Dušan Stefanović, montaža Petar Aranđelović
- Premijerno emitovano 10.04.1971, Redakcija dečjeg programa, urednica Olga Vlatković; reprizirano 25.04.2011. u "Trezoru"