Međutim, kada je reč o ishrani ljudi, mnogo se dâ učiniti. U Americi su započela istraživanja koja ishranu povezuju sa dugovečnošću. Izgleda da nije u pitanju samo ono čime se hranimo već i kako i kada se hranimo.

Priča u današnjoj epizodi serije "Horizont" počinje u jednoj prašnjavoj američkoj oblasti tridesetih godina minulog veka. U vreme strašne suše, u godinama Velike krize od 1929. do 1933, nije bilo hrane i čitava zemlja je bila ispošćena. U tako teškim vremenima očekivalo bi se da se životni vek ljudi skrati, ali on se tada, tokom te četiri godine, u proseku produžio za celih šest godina.

Na prvi pogled, to zaista iznenađuje, a opet, razlozi koji su do toga doveli mogu se videti čak i u istraživanjima obavljenim još tridesetih godina XX veka. Nutricionisti sa Univerziteta Kornel, koji rade na životinjama, otkrili su da životinje žive duže ako im se ograniči količina hrane. Mnogo, mnogo duže. Zbog toga se nametalo sledeće pitanje: ako se redukcija ishrane primeni i na ljude, hoće li imati iste efekte? Prošlo je osam decenija od tada, a tek sada naučnici počinju da shvataju vezu između ograničenog unosa kalorija i naše dugovečnosti. Danas je Univerzitet Vašington centar u kojem se iznova ispisuju stranice ljudske fiziologije.

Profesor Luiđi Fontana poslednjih deset godina proveo je proučavajući grupu ljudi koji svakog dana unose strogo ograničen broj kalorija. I bio je iznenađen onim što je otkrio.

Urednik je Nevena Todorović.