Političke ideje u Srba

Prelomni momenat u životu Dimitrija Mite Cenića (1851-1888) dogodio se 1871. godine, kada je na studijama u Parizu uhapšen pod lažnom optužbom da je pripremao atentat na kneza Milana Obrenovića. Posle nekoliko meseci izišao je skrhan iz zloglasne pariske tamnice. Po povratku u Srbiju ponovno je uhapšen i okovan u teško gvožđe. Nakon šest godina izišao je na slobodu, slomljen fizički i zdravstveno, ali ne i moralno. Svoje patnje opisao je u knjižici „Ispod zemlje, ili moja tamnovanja".

Pisao je: „Nama veliki naučari ne služe za bogove, i mi, naučiv se od njih da svojim mislima umujemo, činimo to bez zazora: sva politička ekonomija Karla Marksa s njegovim objašnjavanjem šta je kapital a šta rad, neće biti ništa drugo do istorijska starina." Zgrožen postupcima radikala, koji koriste parole Svetozara Markovića samo da bi se dočepali vlasti, on ih oštro napada. Tu počinje sukob koji će obeležiti osmu i devetu deceniju 19. veka na političkoj sceni Srbije, u kome politički suprotstavljene strane nisu štedele reči u izražavanju grubosti.

Autor prof. dr Dragan Simeunović.