Политичке идеје у Срба

Преломни моменат у животу Димитрија Мите Ценића (1851-1888) догодио се 1871. године, када је на студијама у Паризу ухапшен под лажном оптужбом да је припремао атентат на кнеза Милана Обреновића. После неколико месеци изишао је скрхан из злогласне париске тамнице. По повратку у Србију поновно је ухапшен и окован у тешко гвожђе. Након шест година изишао је на слободу, сломљен физички и здравствено, али не и морално. Своје патње описао је у књижици „Испод земље, или моја тамновања".

Писао је: „Нама велики научари не служе за богове, и ми, научив се од њих да својим мислима умујемо, чинимо то без зазора: сва политичка економија Карла Маркса с његовим објашњавањем шта је капитал а шта рад, неће бити ништа друго до историјска старина." Згрожен поступцима радикала, који користе пароле Светозара Марковића само да би се дочепали власти, он их оштро напада. Ту почиње сукоб који ће обележити осму и девету деценију 19. века на политичкој сцени Србије, у коме политички супротстављене стране нису штеделе речи у изражавању грубости.

Аутор проф. др Драган Симеуновић.