Tehnologije: Elektronska uprava

Međutim to su tek počeci, o pravim rezultatima se može govoriti kada se bude razvila elektronska uprava u svim segmentima koji definišu državne organe i privredne ustanove.

Da bi se, na primer, dobila građevinska dozvola, neophodno je da se pribavi od 20 do 40 raznoraznih potvrda, uverenja, da se lično podnese zahtev na svakom mestu, uplate takse, čeka na šalterima i potroši bar 30 radnih dana. Iako su svi zahtevi u arhivama državnih organa, svaki podnosilac zahteva mora lično da prikupi dokumentaciju...

Na svakom mestu gde se potražuju dokumenta nije retko da se oni kojima su ta dokumenta potrebna susreću sa nizom problema, sa raznim administrativnim preprekama, koje troše dragoceno vrema. Često se ne zna u kojoj je fazi zahtev, a dogodi se i da se izgubi...

Da bi se obezbedila dokumentacija za dozvolu za gradnju potrebne su bile i do dve godine..

Podaci o svemu što se traži od državnih institucija, se nalaze u arhivama, u MUP-u, u katastru, sudu, gradskom zlenilu, prostornom planiranju, urbanizmu, toplani, distribuciji, upravi prihoda i mnogim drugim institucijama...

Cilj elektronske uprave je da u tom slučaju i svim drugim sličnim slučajevima, čovek podnese samo jedan zahtev sa svim neophodnim podacima, na samo jednom mestu i da državni organi na osnovu toga, prikupe preostale podatke i obave ceo posao do kraja.

Iako isntitucije imaju sopstvene programe koji danas delimično omogućavaju korisnicima da dobiju putem računara uslugu, dokumenti u državnim i javnim institucijama su još uvek u papirnom obliku, tako da je pružanje usuga građanima i privredi još uvek neefikasno.

Institucije nemaju zajedničku infrastrukturu, nemaju sistem podataka i uglavnom su izolovana ostrva. Nema interakcije aplikacija.

Da bi uprava postala efikasnija, potrebno bi bilo da se nakon izrade strategije plana razvoja i projektne dokumentacije, umreže sve institucije, obezbedi integrisana informatička infrastruktura, da se potrebna dokumentacija prevede u elektronsku formu, da se integrišu aplikacije i organizuje skladištenje podataka u trenutku nastajanja.

O tome šta su sve tehnologije uradile za nas do sada u pogledu elektronske uprave govoriće prof. dr Zora Konjević - FTN Novi Sad, prof. Miroslav Kržić - KOMING, dr Mihajlo Jovanović - PTT, Đorđe Dukić - JISA, Dušan Rakić - Privredna komora Beograd, Andrija Milošević - KOMING.

Urednica i scenaristkinja je Olivera Kosić, a reditelj Ramadan Demirović