Технологије: Електронска управа

Међутим то су тек почеци, о правим резултатима се може говорити када се буде развила електронска управа у свим сегментима који дефинишу државне органе и привредне установе.

Да би се, на пример, добила грађевинска дозвола, неопходно је да се прибави од 20 до 40 разноразних потврда, уверења, да се лично поднесе захтев на сваком месту, уплате таксе, чека на шалтерима и потроши бар 30 радних дана. Иако су сви захтеви у архивама државних органа, сваки подносилац захтева мора лично да прикупи документацију...

На сваком месту где се потражују документа није ретко да се они којима су та документа потребна сусрећу са низом проблема, са разним административним препрекама, које троше драгоцено врема. Често се не зна у којој је фази захтев, а догоди се и да се изгуби...

Да би се обезбедила документација за дозволу за градњу потребне су биле и до две године..

Подаци о свему што се тражи од државних институција, се налазе у архивама, у МУП-у, у катастру, суду, градском зленилу, просторном планирању, урбанизму, топлани, дистрибуцији, управи прихода и многим другим институцијама...

Циљ електронске управе је да у том случају и свим другим сличним случајевима, човек поднесе само један захтев са свим неопходним подацима, на само једном месту и да државни органи на основу тога, прикупе преостале податке и обаве цео посао до краја.

Иако иснтитуције имају сопствене програме који данас делимично омогућавају корисницима да добију путем рачунара услугу, документи у државним и јавним институцијама су још увек у папирном облику, тако да је пружање усуга грађанима и привреди још увек неефикасно.

Институције немају заједничку инфраструктуру, немају систем података и углавном су изолована острва. Нема интеракције апликација.

Да би управа постала ефикаснија, потребно би било да се након израде стратегије плана развоја и пројектне документације, умреже све институције, обезбеди интегрисана информатичка инфраструктура, да се потребна документација преведе у електронску форму, да се интегришу апликације и организује складиштење података у тренутку настајања.

О томе шта су све технологије урадиле за нас до сада у погледу електронске управе говориће проф. др Зора Коњевић - ФТН Нови Сад, проф. Мирослав Кржић - КОМИНГ, др Михајло Јовановић - ПТТ, Ђорђе Дукић - ЈИСА, Душан Ракић - Привредна комора Београд, Андрија Милошевић - КОМИНГ.

Уредница и сценаристкиња је Оливера Косић, а редитељ Рамадан Демировић