Šta zasad znamo o našem organu složenom poput univerzuma, koji sadrži suštinu ljudskog bića - njegovu svest? Šta znamo o mozgu? Mozak može da izučava svemir, da razmišlja o beskonačnosti, o Bogu i čak o samom sebi. Ovaj želatinozni organ je dovoljno mali da može da stane na dlan, ali da li je mozak dovoljno složen da može da dešifruje i razume mehanizme koji su zaduženi za njegovo funkcionisanje?

Zahvaljujući neverovatnom razvoju medicinske dijagnostičke opreme, neurolozi otkrivaju nove vidove funkcionisanja mozga. Time oni unose revolucionarna saznanja u naše shvatanje čoveka i njegovog društvenog života što predstavlja prekretnicu u istoriji naučnog razvoja.
U ljudskoj istoriji su postojale dve velike prekretnice ideja. Prva je bilo otkriće da se Zemlja okreće oko Sunca, što je izazvalo ogroman šok. Mnogima se nije dopadala ova tvrdnja, te su odbijali da je prihvate tvrdeći da se Sunce okreće oko Zemlje. Darvinizam je izazvao drugi šok i doveo do velikih sukoba mišljenja. Ljudi su se gnušali ideje da potičemo od majmuna. Treća bitka će se ticati ljudske svesti - činjenice da naša svest nije ništa posebno. Svest je, prema današnjim saznanjima nauke, kombinacija mehanizama pažnje i naših uspomena. To je, naravno, jedinstvena interakcija, ali ništa specifičnija nego kod muve, psa ili mačke.

Da li je svest kao obeležje ljudskog bića zaista samo kombinacija pažnje i pamćenja? I da li će se sa ovom pretpostavkom složiti svi?