Шта засад знамо о нашем органу сложеном попут универзума, који садржи суштину људског бића - његову свест? Шта знамо о мозгу? Мозак може да изучава свемир, да размишља о бесконачности, о Богу и чак о самом себи. Овај желатинозни орган је довољно мали да може да стане на длан, али да ли је мозак довољно сложен да може да дешифрује и разуме механизме који су задужени за његово функционисање?

Захваљујући невероватном развоју медицинске дијагностичке опреме, неуролози откривају нове видове функционисања мозга. Тиме они уносе револуционарна сазнања у наше схватање човека и његовог друштвеног живота што представља прекретницу у историји научног развоја.
У људској историји су постојале две велике прекретнице идеја. Прва је било откриће да се Земља окреће око Сунца, што је изазвало огроман шок. Многима се није допадала ова тврдња, те су одбијали да је прихвате тврдећи да се Сунце окреће око Земље. Дарвинизам је изазвао други шок и довео до великих сукоба мишљења. Људи су се гнушали идеје да потичемо од мајмуна. Трећа битка ће се тицати људске свести - чињенице да наша свест није ништа посебно. Свест је, према данашњим сазнањима науке, комбинација механизама пажње и наших успомена. То је, наравно, јединствена интеракција, али ништа специфичнија него код муве, пса или мачке.

Да ли је свест као обележје људског бића заиста само комбинација пажње и памћења? И да ли ће се са овом претпоставком сложити сви?