Nemojte se ljutiti što sam zaćutao za trenutak

U trećoj, poslednjoj epizodi dokumentarnog serijala "Nemojte se ljutiti što sam zaćutao za trenutak" partizanov heroj Aleksandar Đorđević se vraća na mesto odakle je sve počelo. Ulazak u salu OŠ "20. oktobar" u njemu budi mnogo uspomena vezanih za svoje košarkaške početke. Tamo ga dočekuje prijatelj i veliki partizanovac Bogdan Diklić, sa kojim započinje razgovor o "događaju koji je svima promenio živote", kako je svojevremeno istakao Predrag Danilović.

Crno-beli su na završni turnir u Istanbulu otputovali bez mnogo medijske pompe. Logično, to je bilo u jutro ratnih zbivanja na prostorima bivše Jugoslavije pa košarka nije bila u prvom planu.

Slična situacija je bila i u glavnom gradu Turske. Niko nije davao prevelike šanse izabranicima Željka Obradovića. Tačnije, svi su očekivali da će se na tron popeti neka od preostale tri ekipe - Huventud, Filips ili Estudijantes. Svi, izuzev nekolicine navijača Partizana koji su imali privilegiju da budu u dvorani "Abdi Ipekči" među kojima je bio i slavni glumac Bogdan Diklić.

Tri decenije kasnije ekipa produkcijske kuće Videostroj odlazi u grad na Bosforu gde im je domaćin bio Murat Muratanoglu. Zaljubljenik u košarku i zvanični spiker na završnom turniru Kupa evropskih Šampiona. On se emotivno i veoma jasno priseća dana koji je promenio istoriju najtrofejnijeg košarkaškog kolektiva u našoj zemlji. Naravno, uz njega su tu i ostali prvotimci Partizana, kao i nekadašnji košarkaš katalonskog Huventuda Tomas Đofresa čija je sudbina direktno isprepletena sa sudbinom glavnog istanbulskog junaka - Aleksandra Đorđevića.

Činjenica da "mit o trojci" i dalje živi daje za pravo svim navijačima Partizana da žive svoje snove i nadaju se novom uspehu na međunarodnoj sceni, a to potvrđuje i rečenica proslavljenog trenera i arhitekte uspeha crno-belih Željka Obradovića kojom je završio učešće u serijalu: "ja imam taj san, koji imam pravo da sanjam..."

Produkcija: Videostroj