Читај ми!

Немојте се љутити што сам заћутао за тренутак

Епизода 3: Три поена, три поена...

У трећој, последњој епизоди документарног серијала "Немојте се љутити што сам заћутао за тренутак" партизанов херој Александар Ђорђевић се враћа на место одакле је све почело. Улазак у салу ОШ "20. октобар" у њему буди много успомена везаних за своје кошаркашке почетке. Тамо га дочекује пријатељ и велики партизановац Богдан Диклић, са којим започиње разговор о "догађају који је свима променио животе", како је својевремено истакао Предраг Даниловић.

Црно-бели су на завршни турнир у Истанбулу отпутовали без много медијске помпе. Логично, то је било у јутро ратних збивања на просторима бивше Југославије па кошарка није била у првом плану.

Слична ситуација је била и у главном граду Турске. Нико није давао превелике шансе изабраницима Жељка Обрадовића. Тачније, сви су очекивали да ће се на трон попети нека од преостале три екипе - Хувентуд, Филипс или Естудијантес. Сви, изузев неколицине навијача Партизана који су имали привилегију да буду у дворани "Абди Ипекчи" међу којима је био и славни глумац Богдан Диклић.

Три деценије касније екипа продукцијске куће Видеострој одлази у град на Босфору где им је домаћин био Мурат Муратаноглу. Заљубљеник у кошарку и званични спикер на завршном турниру Купа европских Шампиона. Он се емотивно и веома јасно присећа дана који је променио историју најтрофејнијег кошаркашког колектива у нашој земљи. Наравно, уз њега су ту и остали првотимци Партизана, као и некадашњи кошаркаш каталонског Хувентуда Томас Ђофреса чија је судбина директно испреплетена са судбином главног истанбулског јунака - Александра Ђорђевића.

Чињеница да "мит о тројци" и даље живи даје за право свим навијачима Партизана да живе своје снове и надају се новом успеху на међународној сцени, а то потврђује и реченица прослављеног тренера и архитекте успеха црно-белих Жељка Обрадовића којом је завршио учешће у серијалу: "ја имам тај сан, који имам право да сањам..."

Продукција: Видеострој