Zorica i Vladimir Glušac su se upoznali slučajno, na ulici, u Zoričinom rodnom Česteregu kod Zrenjanina. Kao slučajnog prolaznika ga je Zorica pitala zna li koliko je sati. Slučajno su se još nekoliko puta sreli, a onda i započeli druženje, pa vezu. Vladimir se u Čestergu obreo posle rata u Bosni. Ostavši bez oca u ranom detinjstvu i bez majke sa 15 godina kada su u njegovom kraju i počela ratna dejstva, nije imao drugog nikog do starijih polusestara koje su živele u Česteregu.

Posle rata se vraćao u rodnu Glinu i pokušavao da održi skromno imanje, pa je tamo sa Zoricom i počeo zajednički život. Kad im se rodilo prvo dete, ćerka Vesna, nemaština i nemogućnost da zarade dovoljno za preživljavanje u Bosni su ih naterali da bez ičega krenu u Čestereg, jer je tu bar bila Zoričina majka koja je mogla oko deteta pomoći. Iznajmili su skromnu kućicu da u njoj žive, a oboje su bili optimisti.

Vladimir se nije libio ni jednog posla i bio je uvek siguran da njegova deca neće biti gola i gladna. Čak i kad je vlasnik iznajmljene kuće u sred zime rešio da ih izbaci na ulicu sa detetom u kolevci, nisu klonuli duhom. Preduzimljivi Vladimir je došao do vlasnika jedne od napuštenih kuća i ponudio da kuću sređuje što bi bila i renta da u njoj živi. Vlasnik se obradovao jer je rešio deo svog problema sa nekretninom, ali je veći deo koji nikog više nije zanimao, a porodicu Glušac ugrožavao, ostao nerešen, a to je godinama neplaćan dug za struju.

Iako je Vladimir uredno plaćao račune za struju koju je porodica trošila, zbog starih dugova, struja im je isključena. Samo dobrom voljom komšija su došli do drugih izvora električne energije. A oboje su u komšiluku omiljeni. I pored svih nedaća koje su ih stalno nalazile, oboje su bili srećni i zadovoljni u kućici koju je Vladimir konstantno popravljao.

Poželeli su još dece i Zorica je ubrzo rodila sina Milana. Nedugo za Milanom stigao je i Predrag. Nije se Zorica i pored nemaštine brinula da rodi jer je Vladimir stalno obećavao i ispunjavao obećanje da njegovoj deci neće ništa faliti. Četvrto dete, ćerku Jovanu, nisu nikako planirali, ali Vladimir opet nije dao Zorici da brine i klone duhom, jer je s lakoćom i velikom motivacijom zarađivao dovoljno da podiže troje dece, te je znao da će lako moći i četvoro. Bog mu je dao fizičku snagu i ceo Česterg je znao da kad god treba obaviti neki težak fizički posao da se zove Vladimir.

Jedini problem koji Vladimir nije mogao da reši je sopstveni krov nad glavom. Iako su izbeglice iz Bosne dobijali kuće u Čestergu, ni jedna nije ostala za Vladimira i njegovu porodicu. Nadao se da će s vremenom kupiti neki plac i polako, svojom snagom i umećem, kad-tad sazidati kuću. U međuvremenu je Zorica ostala ponovo u drugom stanju. Ovu trudnoću je kasno primetila pored svih aktivnosti koje ima majka četvoro dece i kad joj je doktorka potvrdila drugo stanje više nije ništa moglo da se uradi. A i da je moglo, Vladimir bi se opet protivio da se trudnoća prekine. A deca su im sva zdrava, jedno lepše od drugog, svako karakterom različito, ali ni jedno razmaženo ili sebično. Deca vode brigu jedno o drugom i pomažu u svim poslovima primerenim za uzrast. Peta beba u kući je za roditelje nova ljubav, a za decu nova radost.

Već u poodmakloj Zoričinoj trudnoći je Vladimir počeo da oseća neprijatne bolove u slabinama i kad se javio lekaru krenule su zdravstvene pretrage. Niko nije mogao sa sigurnošću da potvrdi u čemu je problem, a kad se posumnjalo na tumor, Vladimir je već imao metastaze na plućima. Rođenje sina Ilije je dočekao baš pred početak hemoterapije. Čak i ta strašna dijagnoza nije pomutila njegovu sreću kad se Ilija rodio i uz sve bolove je strpljivo proveo noć na stolici u čekaonici zrenjaninskog porodilišta, kao da čeka prvo dete. Prvi Ilijini dani su proticali u brizi za Vladimira, a on je koristio svaki trenutak da ga provede s njim. Beba mu je davala snage, sprečavala ga da klone duhom, ali i pored sve njegove volje, bolest je predaleko odmakla i on je pre navršenog četvrtog meseca Ilijinog života, preminuo.

Pre smrti je Zorici ostavio u amanet da deca nikada ne bugu gola i gladna, a ona sada svu utehu i pomoć nalazi u njih petoro i jedino sebi daje oduška noću kada se isplače. Vladimir nikada neće videti kakvi će mu deca ljudi postati, ali Zorica će sve učiniti da budu onakvi kakve je on želeo. Starije četvoro dece će doživotno nositi uspomenu na oca i preneti i Iliji ko je njohov tata bio i tako će deo Vladimira uvek živeti.

Sve buduće mame i tate koji žele da učestvuju u emisiji "Vreme je za bebe", mogu da se prijave na 0113178490, vera@nira.rs ili na FB stranici "Vreme je za bebe".

Autori formata: Nebojša Nele Garić, Miroslav Petković, Nenad Ognjenović
Reditelj epizode: Miroslav Petković