Prvi put posle trideset godina Velika Britanija je ostala bez kreditnog rejtinga trostrukog "A" zbog svoje nestabilne privrede. Nakon što su brojne banke širom Evrope doživele krah, na udaru su se našle i državne uprave. Dugovi britanske vlade su se gomilali, a kriza se prelila na ceo svet.

Evropske suverene države pre finansijskog kraha smatrane su za bezbedne zemlje. Bilo je besmisleno i pomisliti da one nikad neće moći da povrate svoj novac. Posle kraha, sve se promenilo.

Evropski lideri posrtali su i padali iz krize u krizu u nastojanju da se izbore sa dugom od jedanaest biliona evra. Ključno pitanje na finansijskom tržištu je bilo: Koliko daleko će vlade ići kako bi spasle i očuvale evro?

Ali, nije bilo dovoljno osloniti se samo na finansijske proračune i predviđanja. U obzir se uzima i takozvani politički rizik, jer se vlade rukovode društvenim i kulturnim faktorima, a ne samo čistom ekonomskom logikom.

Tako, tržište je postalo uplašeno, uznemireno zbog onog što će političari reći i učiniti. Jer, politički rizik društvu može da donese napredak, ali može i da ga uništi.

Današnja epizoda britanske serije "Bankari" prati poslednja velika komešanja na finansijskom tržištu i način njegovog funkcionisanja.

Urednik je Nevena Todorović.