Први пут после тридесет година Велика Британија је остала без кредитног рејтинга троструког "А" због своје нестабилне привреде. Након што су бројне банке широм Европе доживеле крах, на удару су се нашле и државне управе. Дугови британске владе су се гомилали, а криза се прелила на цео свет.

Европске суверене државе пре финансијског краха сматране су за безбедне земље. Било је бесмислено и помислити да оне никад неће моћи да поврате свој новац. После краха, све се променило.

Европски лидери посртали су и падали из кризе у кризу у настојању да се изборе са дугом од једанаест билиона евра. Кључно питање на финансијском тржишту је било: Колико далеко ће владе ићи како би спасле и очувале евро?

Али, није било довољно ослонити се само на финансијске прорачуне и предвиђања. У обзир се узима и такозвани политички ризик, јер се владе руководе друштвеним и културним факторима, а не само чистом економском логиком.

Тако, тржиште је постало уплашено, узнемирено због оног што ће политичари рећи и учинити. Јер, политички ризик друштву може да донесе напредак, али може и да га уништи.

Данашња епизода британске серије "Банкари" прати последња велика комешања на финансијском тржишту и начин његовог функционисања.

Уредник је Невена Тодоровић.