petak, 20. feb 2015, 22:40
Vek sećanja i zaborava: Oj, Javore, ne treba ti kiše
Za planinu Javor, mnogi će reći da je "najistorijskija planina" u Srbiji. Kad se u selima na Javoru i okolini okupe ratari, drvoseče i rabadžije, započne pesma: "Oj, Javore, ne treba ti kiše, junaci te krvlju natopiše, nema mesta, ni kamena tvoga, da ne čuva junaka jednoga".
Na groblju javorskih junaka, narod je podigao spomenik najhrabrijem od njih, legendarnom majoru Mihailu Iliću, 1907. godine. On je poginuo nedaleko odatle u Prvom srpsko-turskom ratu 1876. godine, u ovim krajevima poznatijem pod imenom Javorski rat.
Na groblju na Javoru je sahranjeno 7 hiljada vojnika. Bilo je dobro uređeno do Drugog svetskog rata, tek devedesetih godina godina dvadesetog veka je obnovljeno. Tu na Javoru branjena je i odstupnica Srpskoj vojsci 1915. godine, a nešto niže na raskrsnici puta prema Sjenici podignut je spomen svima onima kojima je Javor ostao večna kuća.
U mestašcu Opaljenik, na obroncima Javora, podignut je 1987. godine spomenik u obliku stilizovane šajkače, izginulim ratnicima od 1912. do 1918. godine, ali i poginulima u Drugom svetskom ratu.
Podigli su ga stanovnici Opaljenika i Sivčine, a na spomeniku je ispisano preko 160 imena. Tu su i brojni spomeni, krajptaši i sećanja potomaka starih ratnika.
komentari