петак, 20. феб 2015, 22:40
Век сећања и заборава: Ој, Јаворе, не треба ти кише
За планину Јавор, многи ће рећи да је "најисторијскија планина" у Србији. Кад се у селима на Јавору и околини окупе ратари, дрвосече и рабаџије, започне песма: "Ој, Јаворе, не треба ти кише, јунаци те крвљу натопише, нема места, ни камена твога, да не чува јунака једнога".
На гробљу јаворских јунака, народ је подигао споменик најхрабријем од њих, легендарном мајору Михаилу Илићу, 1907. године. Он је погинуо недалеко одатле у Првом српско-турском рату 1876. године, у овим крајевима познатијем под именом Јаворски рат.
На гробљу на Јавору је сахрањено 7 хиљада војника. Било је добро уређено до Другог светског рата, тек деведесетих година година двадесетог века је обновљено. Ту на Јавору брањена је и одступница Српској војсци 1915. године, а нешто ниже на раскрсници пута према Сјеници подигнут је спомен свима онима којима је Јавор остао вечна кућа.
У месташцу Опаљеник, на обронцима Јавора, подигнут је 1987. године споменик у облику стилизоване шајкаче, изгинулим ратницима од 1912. до 1918. године, али и погинулима у Другом светском рату.
Подигли су га становници Опаљеника и Сивчине, а на споменику је исписано преко 160 имена. Ту су и бројни спомени, крајпташи и сећања потомака старих ратника.
коментари