Konstantinovo nasleđe

Zbog tmurnih rezultata dvadesetog veka: otuđenja i dezorijentisanja pojedinca, dva svetska rata, Aušvica i Hirošime, ekoloških katastrofa i monopola Zapada nad resursima znanja kojima želi da oblikuje ceo svet, na kraju dvadesetog i na početku dvadeset prvog veka, postmodernizam se ustremio na sve „velike priče", „narative" - sisteme mišljenja ili verovanja koji, iz novog ugla gledano, imaju za cilj da „porobe"delove društva i pojedince.

Nabujale su tendencije pluralizma, raznolikosti, šarenila i mozaičnosti. Pojedinac je tako ostao i bez ikakvih životnih scenarija na koje bi mogao da se oslanja, velike priče i smisao postali su odraz neukusa i predmet podsmeha. Pravoslavna kultura kako u svom bogoslužbenom jezgru, tako i u tačkama dodira sa kulturom sveta branila je i brani "veliku priču" o Bogočoveku koja čuva dubok smisao života svakog pojedinca, u svakom životnom dobu. O "Velikoj priči" ali i o simbolima i jeziku Crkve, o pravoslavlju u literaturi, o bogoslužbenim knjigama pogledajte u petoj epizodi serije "Konstantinovo nasleđe" - "Veliki narativ".