sreda, 24. apr 2013, 10:05
Trag: Ljudi sa tromeđe - Bosilegrad
Za vreme ovogodišnje "vstreče" (otvorene srpsko-bugarske granice) prvi put su se sreli i upoznali Ranko Stanislavov iz Bosilegrada i Georgi Stojev iz Sofije, rođaci četvrtog kolena čije familije nisu mogle da kontaktiraju i nisu se sretale 90 godina.
"Vstreča" je uvedena uz pad Istočnog bloka, održala se do danas i pretvorena je u pravu narodnu svetkovinu ali je od nje malo vajde jer je susret rođaka posle jednog veka, što je događaj za Riplija, samo simbol sve težine života na granici koja je decenijama bila "pod gvozdenim ključem".
Danas je granica otvorena ali su ljudi sa sadašnje tromeđe Srbije,Bugarske i Makedonije ostali kao u zapećcima.
U opštini Bosilegrad stalno zaposlenje je najčešće nedosanjani san, komunikacija nema a ljudi iz nekih besputnih planinskih zaselaka celu zimu nikud i ne maknu, jer nemaju kud ni otići.
Život u toj siromašnoj sredini ipak pulsira svojevrsnim mirom i skladom.
Autor Dragana Sotirovski
Urednik Ljubisav Aleksić
Лепа репортажа
Свака част екипи која је одрадила ову репортажу, штета је што се Босилеградско крајиште запоставља од стране државе (пропутовао сам целу Србију, нема места које нисам посетио, запостављају се и други неразвијени крајеви, али Босилеград вероватно највише), али је свакако позитивно што су медији коначно почели да барем мало говоре о животу овог заборављеног ћошка Србије.
Наравно, можда је управо то што је Босилеград запостављен утицало да тако дивља и, збиља, речима неописива, предивна природа сачува све лепоте које је красе и могу одговорно да тврдим да се територија целокупне општине са њеном ближом околином (предео око Власинског језера и село Божица у општини Сурдулица, као и део општине Врање и Трговиште) могу са пуним правом прогласити за национални парк, јер, многобројних старих цркава и манастира, остатака истих из предтурског и римског доба, остатака великих римских насеља и путева усред планина које нико још није истражио, а остатке имате у сваком другом-трећем селу (по римским картама, на територији данашње општине Босилеград на обронцима планина Orbelus и Scomius по којима је ишла граница између римских провинција Горње Мезије и Македоније су се налазили градови Danedabae и Spinopara, чак је и један римски император вероватно пореклом из тог краја) поседује и заиста неописиву дивљу природу и поједине биљне ендемичне врсте.
Све у свему, дуга тема, свакако би било јако сврсисходно да се неко лати (у економском, научном и сваком другом смислу) овог краја, јер је пребогат како натуралним, економским, туристичким и рударско-енергетским потенцијалом, тако и етнолингвистичким и фолклорним особеностима које не поседује ниједан део Балкана.
desava se
otvorite granice citave evrope
Treba samo malo politicke volje
Pre samo tri decenije sela u Bosilegradskom kraju dobile su struju.Bila je to nada da ce ovaj kraj konacno da se razvije.Al stvarno neznam zasto se tu i stalo.Danas u tim selima ima samo po neki starac, a za deset godina nece biti nikoga.Greota je da tu prirodnu lepotu ostavimo zaboravu i propasti.Granice sluze da razdvoje ljude. U trouglu Bosilegrad, Kjostendil i Kriva Palanka zivi jedan isti narod. Njih zovu Shopi.To si pomalo Bugari, pomalo Srbi, pomalo Makedonci.Oni pricaju istim jezikom koji je mesavina svih tri jezika.Oni su spojka koja drzi sve tri drzave.I umesto da te tri drzave neguje to i pomogne ovim ljudima, nijedna od njih nije povela inicijativu za razvoj jednog od najsiromasnijih krajeva na Balkanu.Jedan od najboljih koraka je otvaranje nove granice izmedzu Srbije i Makedonije na Goleshu.Razvoj ekoloskog turizma i proizvodstvo cistu prirodnu hranu.To je ona ista priroda kao kod Vlasinskog jezera, chak je i voda istog ukusa!Nije tesko da se ovo uradi, potrebno je samo malo politicke zelje i konacno konkretni koraci da se to sredi.I naravno stop nacionalizmu kao instrument osvojavanje vlasti.Gradite mostove a ne granice!!!
Bravo
Zanimljivo, zivopisno, odlicno uradjena reportaza.
komentari