среда, 24. апр 2013, 10:05
Траг: Људи са тромеђе - Босилеград
За време овогодишње "встрече" (отворене српско-бугарске границе) први пут су се срели и упознали Ранко Станиславов из Босилеграда и Георги Стојев из Софије, рођаци четвртог колена чије фамилије нису могле да контактирају и нису се сретале 90 година.
"Встреча" је уведена уз пад Источног блока, одржала се до данас и претворена је у праву народну светковину али је од ње мало вајде јер је сусрет рођака после једног века, што је догађај за Риплија, само симбол све тежине живота на граници која је деценијама била "под гвозденим кључем".
Данас је граница отворена али су људи са садашње тромеђе Србије,Бугарске и Македоније остали као у запећцима.
У општини Босилеград стално запослење је најчешће недосањани сан, комуникација нема а људи из неких беспутних планинских заселака целу зиму никуд и не макну, јер немају куд ни отићи.
Живот у тој сиромашној средини ипак пулсира својеврсним миром и складом.
Аутор Драгана Сотировски
Уредник Љубисав Алексић
Лепа репортажа
Свака част екипи која је одрадила ову репортажу, штета је што се Босилеградско крајиште запоставља од стране државе (пропутовао сам целу Србију, нема места које нисам посетио, запостављају се и други неразвијени крајеви, али Босилеград вероватно највише), али је свакако позитивно што су медији коначно почели да барем мало говоре о животу овог заборављеног ћошка Србије.
Наравно, можда је управо то што је Босилеград запостављен утицало да тако дивља и, збиља, речима неописива, предивна природа сачува све лепоте које је красе и могу одговорно да тврдим да се територија целокупне општине са њеном ближом околином (предео око Власинског језера и село Божица у општини Сурдулица, као и део општине Врање и Трговиште) могу са пуним правом прогласити за национални парк, јер, многобројних старих цркава и манастира, остатака истих из предтурског и римског доба, остатака великих римских насеља и путева усред планина које нико још није истражио, а остатке имате у сваком другом-трећем селу (по римским картама, на територији данашње општине Босилеград на обронцима планина Orbelus и Scomius по којима је ишла граница између римских провинција Горње Мезије и Македоније су се налазили градови Danedabae и Spinopara, чак је и један римски император вероватно пореклом из тог краја) поседује и заиста неописиву дивљу природу и поједине биљне ендемичне врсте.
Све у свему, дуга тема, свакако би било јако сврсисходно да се неко лати (у економском, научном и сваком другом смислу) овог краја, јер је пребогат како натуралним, економским, туристичким и рударско-енергетским потенцијалом, тако и етнолингвистичким и фолклорним особеностима које не поседује ниједан део Балкана.
desava se
otvorite granice citave evrope
Treba samo malo politicke volje
Pre samo tri decenije sela u Bosilegradskom kraju dobile su struju.Bila je to nada da ce ovaj kraj konacno da se razvije.Al stvarno neznam zasto se tu i stalo.Danas u tim selima ima samo po neki starac, a za deset godina nece biti nikoga.Greota je da tu prirodnu lepotu ostavimo zaboravu i propasti.Granice sluze da razdvoje ljude. U trouglu Bosilegrad, Kjostendil i Kriva Palanka zivi jedan isti narod. Njih zovu Shopi.To si pomalo Bugari, pomalo Srbi, pomalo Makedonci.Oni pricaju istim jezikom koji je mesavina svih tri jezika.Oni su spojka koja drzi sve tri drzave.I umesto da te tri drzave neguje to i pomogne ovim ljudima, nijedna od njih nije povela inicijativu za razvoj jednog od najsiromasnijih krajeva na Balkanu.Jedan od najboljih koraka je otvaranje nove granice izmedzu Srbije i Makedonije na Goleshu.Razvoj ekoloskog turizma i proizvodstvo cistu prirodnu hranu.To je ona ista priroda kao kod Vlasinskog jezera, chak je i voda istog ukusa!Nije tesko da se ovo uradi, potrebno je samo malo politicke zelje i konacno konkretni koraci da se to sredi.I naravno stop nacionalizmu kao instrument osvojavanje vlasti.Gradite mostove a ne granice!!!
Bravo
Zanimljivo, zivopisno, odlicno uradjena reportaza.
коментари