Иако данас спада међу његова најизвођенија дела, композиција није била запажена све до 1922. када ју је за оркестарско извођење приредио Морис Равел, по наруџбини Сергеја Кусевицког, диригента Бостонског симфонијског оркестра. Француски композитор, пијаниста и диригент био је задивљен музиком свог руског колеге. Већ тада сматран великим мајстором оркестра, Равел је уз незнатне измене створио оркестрацију која се и данас сматра најуспелијом. Међутим, тек ће извођење оркестарске верзије у Паризу, 1922. године и објављивање партитуре 1930. године, као и први снимци овог дела, сврстати Слике са изложбе међу најизвођенија и највољенија дела класичне музике. Преко десет кратких ставова, Мусоргски је покушао да музичким средствима дочара десет Хартманових слика. Променада коју чујемо на почетку представља самог композитора који шета од слике до слике, а чућемо је још три пута у току дела. Затим следе ставови: Гном, Стари замак, Тиљери, Бидло, Игра пилића у љускама, Два Јевреја - богати и сиромашни, Пијаца у Лиможу, Катакомбе, Баба Јага и Велика врата у Кијеву.
Реприза, 21. октобар у 02:10 и 10:10
коментари