понедељак, 19. јун 2017, 21:50
Београдско благо: Астрономска опсерваторија на Звездари
О здању које је, у време када је подигнуто, представљало најмодернију опсерваторију у Европи, значајан пример модернизма пројектанта Јана Дубовија, чешког архитекте, и једну од најбоље опремљених, биће речи у данашњем Београдском благу.
Заштићено културно добро од 2001. године, Астрономска опсерваторија на Звездари грађена је од 1930. до 1932. године. Брежуљак на ободу града, у то време далека периферија - 6 километара од центра, од милоште је зван "баба Ружин крај". На највишој тачки тадашњег Великог Врачара, коти 253 метара надморске висине, уздигнутој над самим Дунавом, на Лаудоновом шанцу, изграђен је објекат који је представљао најкомплексније архитектонско-урбанистичко решење до тада реализовано у Београду.
Уредник и аутор емисије је Невена Милић.
реприза, 20. јун у 05:50 и 13:50
prevaziđena lokacija
Na žalost, tehničko tehnološki opservatorija je prevaziđena i nalazi se za današnje pojmove na pogrešnom mestu. Usled suviše velike blizine grada koji se značajno proširio blizu ove lokacje, astronomska posmatranja su značajno ometena od velike količine svetlosti i smoga. U vreme kad je izgrađena to se smatralo dobrom lokacijom, međutim danas bi je trebalo izmestiti mnogo dalje. Tako reći izvan grada na lokaciju kao npr. okolina Avale ili čak mnogo dalje. Opservatorija ne mora biti na brdu nego čak na ravnici ako u blizini nema izvora svetlosti od gradova, sela saobraćaja i ulične rasvete. O ovome bi država i najviše grad Beograd trebali ozbiljno da se zamisle. Selidbom na novu adekvatniju lokaciju oslobodio bi se značajan prostor na lokaciji Zvezdara za druge korisnije sadržaje. Svi dobro znaju da se ovakve opservatorije u svetu nalaze daleko izvan urbanih centara i to nekoliko desetina pa i stotina kilometara gde su istraživanja neuporedivo kvalitetnija i preciznija.
коментари