понедељак, 28. мар 2016, 17:17
Метрополис
Зачет у јеку Великог рата, у циришком Кабареу Волтер Хуга Бала, у ком се окупила интернационална група уметника, дадаизам је својом поетиком негације, представљао побуну против рата, друштва које је дозволило бесмислено страдање и уметности која је била тековина таквог друштва.
Деи лечи, 1960. На наше просторе дадаизам је стигао почетком двадесетих година прошлог века. Ове године, широм света, обележава се стогодишњица од настанка даде, а у Народној библиотеци Србије изложен је часопис "Дада-Јок", ког је покренуо наш авангардни уметник Бранко Ве Пољански. У темату овонедељног Метрополиса Христина Гајовић истражује у којој мери је дадаизам оставио траг у српској култури. О томе говоре историчари књижевности проф. др Гојко Тешић и др Предраг Тодоровић, и ликовни критичар Радоња Лепосавић.
Као завршница изложбе "Жена, рат и плакат 1914-1918" у Музеју примењене уметности у Београду организован је међународни стручни скуп са темом "Утицај Великог рата на друштвени положај жене". О овом пројекту говори аутор изложбе Владимир Чех, и учеснице скупа: проф. др Светлана Слапшак, др Серпил Атамаз, др Мелани Мори Пелетие, проф. др Љубинка Трговчевић и др Ана Столић.
Владимир Чех Деловање новосадске авангардне групе "Деи лечи" крајем 50-их и почетком 60-их година протеклог века, означено је као "иницијални перформанс". Њихов рад актуализован је 2007. године, када је уприличена изложба у Музеју савремене уметности Војводине, као и недавно објављеном монографијом и мапом радова. У прилогу Данијеле Пурешевић о јединственој позицији групе Деи лечи говоре њени чланови: Драгољуб Павлов и Бора Виторац, затим, историчар уметности Славко Тимотијевић, ликовни критичар Лука Салапура, и телевизијски аутор Ненад Милошевић.
Критичар масовне културе Александар Жикић говори о једном од ремек дела седме уметности, албуму "Ранx Интеграл" Италијана Тамбуринија и Либератореа, насталом крајем 80-их година прошлог века, чије је српско издање недавно објављено.
Књижевни критичар др Предраг Петровић, бави се књигом путописне прозе "Светлост на води" Веселина Марковића.
Поводом светског дана приповедања, у београдском Заводу за проучавање културног развитка, представљена је јединствена мобилна апликација "Путевима змајева кроз Голубац", у којој баке из голубачких села причају древне приче које се већ деценијама преносе с колена на колено, а које представљају вредну нематеријалну баштину Србије. У прилогу Светлане Илић о овом јединственом подухвату говори етнолог, проф. др Љубинко Раденковић, затим, Мануела Граф, генерални менаджер Кластера путева културе, као и голубачке баке.
Уредник емисије: Данијела Пурешевић
Редитељ: Бојан Воркапић
коментари