ponedeljak, 28. mar 2016, 17:17
Metropolis
Začet u jeku Velikog rata, u ciriškom Kabareu Volter Huga Bala, u kom se okupila internacionalna grupa umetnika, dadaizam je svojom poetikom negacije, predstavljao pobunu protiv rata, društva koje je dozvolilo besmisleno stradanje i umetnosti koja je bila tekovina takvog društva.
Dei leči, 1960. Na naše prostore dadaizam je stigao početkom dvadesetih godina prošlog veka. Ove godine, širom sveta, obeležava se stogodišnjica od nastanka dade, a u Narodnoj biblioteci Srbije izložen je časopis "Dada-Jok", kog je pokrenuo naš avangardni umetnik Branko Ve Poljanski. U tematu ovonedeljnog Metropolisa Hristina Gajović istražuje u kojoj meri je dadaizam ostavio trag u srpskoj kulturi. O tome govore istoričari književnosti prof. dr Gojko Tešić i dr Predrag Todorović, i likovni kritičar Radonja Leposavić.
Kao završnica izložbe "Žena, rat i plakat 1914-1918" u Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu organizovan je međunarodni stručni skup sa temom "Uticaj Velikog rata na društveni položaj žene". O ovom projektu govori autor izložbe Vladimir Čeh, i učesnice skupa: prof. dr Svetlana Slapšak, dr Serpil Atamaz, dr Melani Mori Peletie, prof. dr Ljubinka Trgovčević i dr Ana Stolić.
Vladimir Čeh Delovanje novosadske avangardne grupe "Dei leči" krajem 50-ih i početkom 60-ih godina proteklog veka, označeno je kao "inicijalni performans". Njihov rad aktualizovan je 2007. godine, kada je upriličena izložba u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine, kao i nedavno objavljenom monografijom i mapom radova. U prilogu Danijele Purešević o jedinstvenoj poziciji grupe Dei leči govore njeni članovi: Dragoljub Pavlov i Bora Vitorac, zatim, istoričar umetnosti Slavko Timotijević, likovni kritičar Luka Salapura, i televizijski autor Nenad Milošević.
Kritičar masovne kulture Aleksandar Žikić govori o jednom od remek dela sedme umetnosti, albumu "Ranx Integral" Italijana Tamburinija i Liberatorea, nastalom krajem 80-ih godina prošlog veka, čije je srpsko izdanje nedavno objavljeno.
Književni kritičar dr Predrag Petrović, bavi se knjigom putopisne proze "Svetlost na vodi" Veselina Markovića.
Povodom svetskog dana pripovedanja, u beogradskom Zavodu za proučavanje kulturnog razvitka, predstavljena je jedinstvena mobilna aplikacija "Putevima zmajeva kroz Golubac", u kojoj bake iz golubačkih sela pričaju drevne priče koje se već decenijama prenose s kolena na koleno, a koje predstavljaju vrednu nematerijalnu baštinu Srbije. U prilogu Svetlane Ilić o ovom jedinstvenom poduhvatu govori etnolog, prof. dr Ljubinko Radenković, zatim, Manuela Graf, generalni menadžer Klastera puteva kulture, kao i golubačke bake.
Urednik emisije: Danijela Purešević
Reditelj: Bojan Vorkapić
komentari