Време телевизије

Спортски програм, други део - 100. епизода серије Време телевизије наставља сведочење о овој врсти програма у периоду од 1987. закључно са 1991. годином. Ни спорт тада нису мимоишле негативне појаве карактеристичне за тадашње југословенско друштво, па је програмски циљ био, цитирамо, "праћење поремећених друштвених односа у спорту".

Тако је 1989. године уведен понедељком у Дневнику стални коментар о друштвеним појавама у спорту. Иначе, сами спортски догађаји и збивања око њих често су имали драматичне и неочекиване обртаје. Репортери спортског програма били су њихови непосредни сведоци. Такав је случај туча после дерби утакмице првенства Југославије у рукомету између Пелистера и Металопластике у Битољу 1988. године. Веома је запажено ангажовање спортског програма у праћењу Београдског маратона почев од 1988. године до наших дана. Са растом овог масовног и вишевидног такмичења, чија је главна трка од почетног полумаратона прерасла у пуни маратон, повећавале су се обавезе Телевизије Београд. Почело се репортажама да би се касније обезбедили директни преноси.

Реализација преноса спортских догађаја и репортажа о тим догађајима, као и сталних и посебних емисија спортског програма, захтевала је изузетне напоре свих делова редакције и свих сарадника. Организовање рада редакције и процеса које прате реализацију имали су значајну улогу за успешно функционисање програма. Крај овог периода, у којем је почео распад Југославије, обележен је великим успесима југословенског спорта. Кошаркашка репрезентација Југославије освојила је првенство света у Аргентини. Остао је запамћен Владе Дивац са југословенском заставом када је већ било извесно да Југославије више неће бити. У то време фудбалска репрезентација Југославије квалификовала се за завршницу Европског првенства у фудбалу, коју је очекивала с великим надама. Међутим, учешће наше репрезентације је спречено због већ подмаклог процеса распада Југославије. Првенство Европе освојила је Данска, која у нашој групи није успела у квалификацијама, али је позвана да замени нашу репзентацију на завршном такмичењу. Ако је спречена Југословенска фудбалска репрезентација да учествује на првенству Европе, нико није могао спречити Црвену звезду у походу за освајање Купа европских шампиона у фудбалу и титуле клубског првака света. Спортски програм је пратио тај драматични поход Црвене звезде у читавом његовом току.

Поред директних преноса изузетне драматике, инвентивно су припремане и специјалне емисије и програми о Црвеној звезди и њеном подвигу. Остаће запамћена и емисија која је пратила весеље фудбалера Црвене звезде после освајања Купа европских шампиона у фудбалу победом над Олимпиком у Барију. Призорима одушевљења фудбалера Црвене звезде окончавамо Пети циклус серије Време телевизије.

Уследиће време разарања, од којег неће бити поштеђена ни Телевизија Београд, тада већ у саставу Радио-телевизије Србије. Под НАТО бомбама 1999. године изгубиће живот 16 радника Телевизије Београд, а биће разорен и део продукционо-емисионог центра у Абардаревој. Сличне судбине ће бити Телевизија Нови Сад и Телевизија Приштина, али тамо неће бити људских жртава. Зграда Телевизије Нови Сад биће у целини разорена под ударима НАТО бомбардера. Телевизија Приштина ишчезнуће нешто касније у пожару у октобру 1999. године. Али, то је већ време Радио-телевизије Србије. Овом епизодом завршена је серија Време телевизије.

Учесници: репортер-коментатор Срђан Кнежевић, редитељ Веселин Грозданић, руководилац Одељења продукције Спортске редакције Светозар Мићуновић, уредник Спортске редакције Милојко Пантић

Сценариста др Мирослав Савићевић; уредници др Мирослав Савићевић и Весна Дошен; водитељ Мића Орловић; редитељ Никола Лоренцин

Премијерно емитовано 18.02.2012, Редакција за историографију, уредник Бојана Андрић