Vreme televizije

Sportski program, drugi deo - 100. epizoda serije Vreme televizije nastavlja svedočenje o ovoj vrsti programa u periodu od 1987. zaključno sa 1991. godinom. Ni sport tada nisu mimoišle negativne pojave karakteristične za tadašnje jugoslovensko društvo, pa je programski cilj bio, citiramo, "praćenje poremećenih društvenih odnosa u sportu".

Tako je 1989. godine uveden ponedeljkom u Dnevniku stalni komentar o društvenim pojavama u sportu. Inače, sami sportski događaji i zbivanja oko njih često su imali dramatične i neočekivane obrtaje. Reporteri sportskog programa bili su njihovi neposredni svedoci. Takav je slučaj tuča posle derbi utakmice prvenstva Jugoslavije u rukometu između Pelistera i Metaloplastike u Bitolju 1988. godine. Veoma je zapaženo angažovanje sportskog programa u praćenju Beogradskog maratona počev od 1988. godine do naših dana. Sa rastom ovog masovnog i viševidnog takmičenja, čija je glavna trka od početnog polumaratona prerasla u puni maraton, povećavale su se obaveze Televizije Beograd. Počelo se reportažama da bi se kasnije obezbedili direktni prenosi.

Realizacija prenosa sportskih događaja i reportaža o tim događajima, kao i stalnih i posebnih emisija sportskog programa, zahtevala je izuzetne napore svih delova redakcije i svih saradnika. Organizovanje rada redakcije i procesa koje prate realizaciju imali su značajnu ulogu za uspešno funkcionisanje programa. Kraj ovog perioda, u kojem je počeo raspad Jugoslavije, obeležen je velikim uspesima jugoslovenskog sporta. Košarkaška reprezentacija Jugoslavije osvojila je prvenstvo sveta u Argentini. Ostao je zapamćen Vlade Divac sa jugoslovenskom zastavom kada je već bilo izvesno da Jugoslavije više neće biti. U to vreme fudbalska reprezentacija Jugoslavije kvalifikovala se za završnicu Evropskog prvenstva u fudbalu, koju je očekivala s velikim nadama. Međutim, učešće naše reprezentacije je sprečeno zbog već podmaklog procesa raspada Jugoslavije. Prvenstvo Evrope osvojila je Danska, koja u našoj grupi nije uspela u kvalifikacijama, ali je pozvana da zameni našu repzentaciju na završnom takmičenju. Ako je sprečena Jugoslovenska fudbalska reprezentacija da učestvuje na prvenstvu Evrope, niko nije mogao sprečiti Crvenu zvezdu u pohodu za osvajanje Kupa evropskih šampiona u fudbalu i titule klubskog prvaka sveta. Sportski program je pratio taj dramatični pohod Crvene zvezde u čitavom njegovom toku.

Pored direktnih prenosa izuzetne dramatike, inventivno su pripremane i specijalne emisije i programi o Crvenoj zvezdi i njenom podvigu. Ostaće zapamćena i emisija koja je pratila veselje fudbalera Crvene zvezde posle osvajanja Kupa evropskih šampiona u fudbalu pobedom nad Olimpikom u Bariju. Prizorima oduševljenja fudbalera Crvene zvezde okončavamo Peti ciklus serije Vreme televizije.

Uslediće vreme razaranja, od kojeg neće biti pošteđena ni Televizija Beograd, tada već u sastavu Radio-televizije Srbije. Pod NATO bombama 1999. godine izgubiće život 16 radnika Televizije Beograd, a biće razoren i deo produkciono-emisionog centra u Abardarevoj. Slične sudbine će biti Televizija Novi Sad i Televizija Priština, ali tamo neće biti ljudskih žrtava. Zgrada Televizije Novi Sad biće u celini razorena pod udarima NATO bombardera. Televizija Priština iščeznuće nešto kasnije u požaru u oktobru 1999. godine. Ali, to je već vreme Radio-televizije Srbije. Ovom epizodom završena je serija Vreme televizije.

Učesnici: reporter-komentator Srđan Knežević, reditelj Veselin Grozdanić, rukovodilac Odeljenja produkcije Sportske redakcije Svetozar Mićunović, urednik Sportske redakcije Milojko Pantić

Scenarista dr Miroslav Savićević; urednici dr Miroslav Savićević i Vesna Došen; voditelj Mića Orlović; reditelj Nikola Lorencin

Premijerno emitovano 18.02.2012, Redakcija za istoriografiju, urednik Bojana Andrić