уторак, 28. јан 2014, 13:54
У сусрет јубилеју осам векова манастира Милешеве
Немањићи су врло мудро изграђивали своје хришћанско идеално друштво и то друштво су укључивали у заједницу свих хришћанских народа. На то указују фреске у припрати Вазнесењске цркве у манастиру Милешеви.
У другом делу емисије "У сусрет јубилеју осам векова манастира Милешеве" биће речи о сликарском програму, о конзерваторским интервенцијама италијанских стручњака, о култу Светог Саве у српској земљи и Бугарској и о помену манастира Милешеве у нашој народној књижевности.
Црква Вазнесења Христовог у Милешеви саграђена је као једнобродна црква у стилу рашке школе. Сликарски домети средњовековних мајстора говоре о важности самог манастира. Фреске представљају претечу и увод у целокупни развој уметности који ће се у Италији одвијати у другој половини 14. века. Милешевско сликарство допуњава и својеврсну празнину у византијској уметности, између стваралаштва византијске династије Комнина током 12. века и ренесансе династије Палеолога од краја 13. до средине 15. века, јер су фреске из тог периода уништене након пада Цариграда.
У историјским изворима није дословно написано, али се у науци сматра да Свети Сава, не само да је помогао свом синовцу Владиславу у изградњи и сликарском програму његове задужбине манастира Милешеве, већ је имао одлучујућу улогу.
Пренос моштију Светог Саве из Трнова у Србију описали су животописци Доментијан и Теодосије. Култ Светог Саве убрзано се ширио и ван граница српске земље, посебно у Бугарској. Тиме када је култ Светог Саве заживео на том простору бавили су се стручњаци из Бугарске који су представили репертоар ликова Светог Саве у бугарским црквама и на иконама.
У првој половини 16. века, осим трговачких каравана, кроз Милешеву су пролазили војна и дипломатска посланства, поклисари, песници, мисионари и путописци, који су бележили значајне податке о цркви, манастиру и животу његових монаха.
У сусрет јубилеју осам векова манастира Милешеве, који се обележава 2019. године, у оквиру манастирског комплекса почетком септембра 2012. организован је Међународни научни скуп који је окупио црквене великодостојнике и бројне научнике, стручњаке из Европе, са Балкана и из наше земље. Научни радови објављени у оквиру посебног зборника у великој мери ће допринети афирмацији и осветљавању значаја ове српске светиње.
Уредник и сценариста: Ивана Ковачевић
Редитељ: Драган Марковић
коментари