Други век: Слободан Шијан

Почетком осамдесетих година прошлог века Слободан Шијан је у аналима српске и бивше југословенске кинематографије. Публика је у биоскопима уживала у његовим филмовима КО ТО ТАМО ПЕВА, МАРАТОНЦИ ТРЧЕ ПОЧАСНИ КРУГ, КАКО САМ СИСТЕМАТСКИ УНИШТЕН ОД ИДИОТА, ДАВИТЕЉ ПРОТИВ ДАВИТЕЉА, а поводом стогодишњице филмске уметности, Академија за филмску уметност и науку је КО ТО ТАМО ПЕВА прогласила за наш најбољи филм.

Међутим, аутор који је имао један од најбољих почетака у историји нашег филма, није наставио тако силовито као на почетку каријере и после петог филма ТАЈНА МАНАСТИРСКЕ РАКИЈЕ (1988) пуних петнаест година је чекао на снимање новог филма, тако да је наставио опус тек у 21. веку када је режирао два филма: СИРОТИ МАЛИ ХРЧКИ (2003) и С.О.С - СПАСИТЕ НАШЕ ДУШЕ (2007) који нису поновили успех његових раних радова.

Али Слободан Шијан је опстао у нашој филмској уметности као изузетно значајна појава чије се име изговара са истинскиим поштовањем. А како сада види време у коме је створио своје најуспешније филмове, против чега се и како борио и какав је белег носио, говори у емисији ДРУГИ ВЕК у којој између осталог открива зашто се никада није осећао као део југословенског филма и како су се његови најпознатији филмови у иностранству ишчитавали другачије него код куће.

Уредник и аутор емисије је Небојша Поповић а редитељ је Владимир Момчиловић.