У једном извештају Привредне коморе Србије, не тако давно, записано је да су још увек у виноградима који су у приватном власништву доминантне неатрактивне и превазиђене сорте попут пловдине, прокупца, смедеревке, а највaжнији чиниоци сталног тренда опадања површина под виновом лозом су: велика старост и велика амортизованост винограда; велико заостајање у обнови старих засада винове лозе, као и нерентабилно гајење винове лозе на нагнутим и веома нагнутим теренима, јер је радна снага све скупља.

Ипак, питаћемо се коме је уопште потребан још један шардоне, или каберне? Иако оне "старе" сорте данас замењују интернационалне, остаје непознаница да ли смо на прави начин искористили оно што нам домаће нуде.

Не ваља нам то што чим чујемо реч "прокупац" одмах помислимо на неквалитетно и лоше вино. Успео сам у својој винарији да направим вино светске класе, боље од било ког француског вина, каже деда Будимир Здравковић, по коме винарија у Александровцу Жупском, у делу града познатом као Велико Борје, носи име.

Желим да ово вино пробају сви, јер Србија има потенцијала да производи одлична вина, објашњава деда Буда док нас води кроз своје мало царство, али тајну свог прокупца никоме не открива, чак ни најближима.

Чврсто верујемо у чистоћу и изражајност наших вина у пуној хармонији са лепотом и једноставношћу наше жупске земље, кажу у винарији Будимир и тако препоручују себе и своја вина, а на дугом крају Жупе, у Доњем Злегињу, упознајемо Косту Ботуњца за кога кажу да је најбољи сликар међу винарима, али и најбољи винар међу сликарима.

Аутор и уредник: Милица Барјактаревић