U jednom izveštaju Privredne komore Srbije, ne tako davno, zapisano je da su još uvek u vinogradima koji su u privatnom vlasništvu dominantne neatraktivne i prevaziđene sorte poput plovdine, prokupca, smederevke, a najvažniji činioci stalnog trenda opadanja površina pod vinovom lozom su: velika starost i velika amortizovanost vinograda; veliko zaostajanje u obnovi starih zasada vinove loze, kao i nerentabilno gajenje vinove loze na nagnutim i veoma nagnutim terenima, jer je radna snaga sve skuplja.

Ipak, pitaćemo se kome je uopšte potreban još jedan šardone, ili kaberne? Iako one "stare" sorte danas zamenjuju internacionalne, ostaje nepoznanica da li smo na pravi način iskoristili ono što nam domaće nude.

Ne valja nam to što čim čujemo reč "prokupac" odmah pomislimo na nekvalitetno i loše vino. Uspeo sam u svojoj vinariji da napravim vino svetske klase, bolje od bilo kog francuskog vina, kaže deda Budimir Zdravković, po kome vinarija u Aleksandrovcu Župskom, u delu grada poznatom kao Veliko Borje, nosi ime.

Želim da ovo vino probaju svi, jer Srbija ima potencijala da proizvodi odlična vina, objašnjava deda Buda dok nas vodi kroz svoje malo carstvo, ali tajnu svog prokupca nikome ne otkriva, čak ni najbližima.

Čvrsto verujemo u čistoću i izražajnost naših vina u punoj harmoniji sa lepotom i jednostavnošću naše župske zemlje, kažu u vinariji Budimir i tako preporučuju sebe i svoja vina, a na dugom kraju Župe, u Donjem Zleginju, upoznajemo Kostu Botunjca za koga kažu da je najbolji slikar među vinarima, ali i najbolji vinar među slikarima.

Autor i urednik: Milica Barjaktarević