Трезор

Овај избор септембарских датума важних за историју Телевизије и Радио Београда, илустрован је записима из ТВ архиве: Првих дана септембра 1957: потписани уговори о техничком опремању Телевизије Београд са компанијама РЦА, Сименс, Маркони и Moll Richardson; 2. септембра 1958:  последњи дан емитовања Пробног (сајамског) програма Телевизије Београд; 5. септембра 2008: укључен први дигитални предајник снаге 10 кw на Авали; од 9. до19. септембра 1938: прва професионална демонстрација телевизијске технике у Србији: холандска фирма Philips представља, на Сајмишту, систем преноса и пријема слике; 16. септембра 1962: Дневник продужен са 20 на 30 минута; 16. септембра 1991: почетак емитовања Концерта у подне - сваког дана у 12.10 и недељом у 11.00; од 16. до 25. септембра 2005: РТС преноси утакмице Европског првенства у кошарци. РТС преноси из Београда (Хала Пионир, Београдска Арена), из Новог Сада (Хала Спенс) и из Вршца (Миленијум Центар), РТЦГ преноси из Подгорице (Хала Морача).

Од 17. до 18. септембра 1987: одржава се стручни скуп у Центру "Сава" на тему сателитске и кабловске телевизије у организацији РТБ и Културно-информативног центра СР Немачке; 19. септембра 1924: први пробни концерт Радио-телеграфске станице у Раковици - почетак радио-дифузије у  Србији; 22. септембра 1980: почела 21. Генерална конференција Унеска, а последњих дана Заседања, 27. октобра 1980, усвојена је "Препорука о чувању и заштити покретних слика", која се скоро у целини налази и у нашем Закону о културним добрима, а Закон о културним добрима Србије који је и данас на снази, важна је основа за рад Трезора; 23. септембра 1948: Основан Биг бенд Радио-Београда.

* Припремили: Весна Дошен, Милорад Ћитић, Бојана Андрић

* Произведено 2010, Редакција за историографију

Година књиге и језика, 7. део

Сто година Скендера Куленовића (2. септембар 1910 - 25. јануар 1978), песник, драмски писац, приповедач, есејиста, хумориста, преводилац, новинар, политичар, али истовремено и беговско дете, храбар ратник, пензионисани мајор, књижевник, комуниста, илегалац, аутор парола, писац прогласа и летака, носилац одликовања, народни посланик, троструки академик... то и још много више, био је Скендер Куленовић у немирном животу који је трајао 68 година.

Није писао много, али оно што је објављивао било је пробрано, мисаоно и уметнички истанчано. До краја је остао веран поезији. Верујући да је у основи свега, у њој је сажео своје идеје, страсти, снове, туге, стрепње и немире.

Писма Цуји, Песничке ведрине. Глумац Михајло Јанкетић чита стихове из поеме Писма Јове Станивука Скендера Куленовића, написане за време рата.

* Учесник: Михаило Јанкетић

* Драматург Милош Николић, избор музике Зоран Јерковић, сниматељ Раде Јоановић, сниматељ звука Миодраг Јевтић, монтажа Милица Полићевић, редитељ Арсеније Јовановић

* Произведено 1979, Редакција програма из културе, уредник Милован Витезовић