Енциклопедија за радознале

Римски мост на Дунаву

Трајанов мост је некадашња монументална грађевина на Дунаву, у близини данашњег Кладова. Спајао је Горњу Мезију и Дакију. Мост је изграђен по наредби римског цара Марка Улпије Нерва Трајана. Свечано је отворен 105. године, током Другог похода римског цара Трајана на Дачане. Дужина моста је била 1.097,5 метара и око 1.000 година је важио за најдужи мост икада саграђен у свету. Грађевину је пројектовао највећи архитекта тога доба Аполодор из Дамаска. Археолошки остаци Трајановог моста и римског насеља Понтес налазе се у источном делу села Костол. Нешко Драгишић, председник Туристичке организације Кладова, с правом тврди да је Трајанов мост цивилизацијска атракција и да заслужује више пажње.

Лешје

Манастир Покрова Пресвете Богородице изнад села Лешја, десетак километара југоисточно од Параћина, потиче из средњег века. Манастирска црква са основом триконхоса, из средине XIV века, представљала је најстарију грађевину тог типа у Поморављу. По речима Александра Срндаковића, археолога, њени темељи су откривени 1923. године, на обронцима планине Баба, смештени на омањој заравни, заштићеној оштрим стенама са источне стране. На њеним рушевинама је почетком XXI века подигнута нова црква.

Рушевине манастира Пресвете Богородице проглашене су за споменик културе од великог значаја. Иако су се нашле под заштитом Републике Србије, у склопу заштићене споменичке целине Петрушка област, самовољом групе монаха, споменик је сравњен са земљом и на том месту је подигнут нови неразумљив храм који по типу подсећа на украјинске и руске дрвене цркве.

Река и кањон Пањице

Од многих природних чуда ариљског краја, издваја се кањон реке Пањице, који се простире у дужини од 5 километара између села Бреково и Добраче. За сада је доступан само планинарима и одважнијим излетницима. Поред обиља зеленила, река прави атрактивне водопаде, слапове, бигрена корита и каскаде.

Атрактивно је и велико извориште у Воденој пећини која је проходна неких стотинак метара, до великог језера. Бројне тајне тог природног феномена, рониоци и спелеолози тек треба да испитају. За сада је само претпоставка да је водена маса која излази из пећине, у ствари, понорница настала од више извора који пониру у зони Кукутнице и Округлице у Бјелуши.

У клисури реке Пањице, Јосиф Панчић је открио ендемску врсту биљке campanula secundiflora. На истој реци се вреди помучити и проћи зараслу стазу која у селу Брекову води до засеока Шуљићи, где Пањичин слап прави Водену пећину.

Уредник и редитељ Миодраг Зупанц, сниматељ Периша Ђинђић.