Најзначајнија тржишта су: САД, Канада, Европа и Јапан, а потрошња органске хране у САД, у последњих пет година, бележи стални раст од 15% годишње.

Према проценама стручњака, Србија је најмање загађена земља у региону, па се зато наша храна цени на европском тржишту. Поседујемо добар потенцијал за органску пољопривреду, али нам недостаје организовано тржиште и подршка државе.

Водимо вас у село Кисач, надомак Новог Сада, где породица Возар, већ две деценије, производи органско поврће, а специјалност су им зелене салате, којих има преко 20 врста.

Вивијан је пре пет година дошла у Србију да обучава сељаке како да се баве органском пољопривредом. Сада живи у Јаловику и на свом имању од 3 хектара бави се производњом органске хране. Видећете како се она и њен супруг сналазе у Србији и зашто је наша храна укуснија од холандске.

О нашим потенцијалима за органску производњу говориће проф. др Бранка Лазић из Новог Сада.

Органска пољопривреда не састоји се само од строгих правила која треба испоштовати, него и од односа човека према природи и храни коју припрема и једе. Зато се већина стручњака и потрошача слаже да је много важнији квалитет хране, него количина коју поједемо.

Уредник емисије је Александра Шарковић.