Приступачан програм: Породични кригови - Дигитално насиље (СЗЈ)

Саветник за дигиталну комуникацију UNICEF-а, психолог, Ана Мирковић, каже да интернет спада у сиву зону друштвених интеракција и да млади не размишљају о томе какву слику о себи шаљу путем овог медија. Уколико је садржај који постављају на интернет провокативан њега потенцијално може да види милијарду људи. Када се представљају на традиционалним медијима, као што је телевизија, млади воде рачуна како изгледају, како се понашају и шта говоре. Међутим када се представљају на интернету многи о томе не воде рачуна. Фејсбук, Твитер и друге интернет мреже су озбиљни медији, који могу да утичу на живот особе која се на њима појављује.

Многе компаније приликом запошљавања истражују како се неко од кандидата представља на интернету. Чак када неко хоће да скине нешто што је некада поставио, то је могуће, али остаје у бази, и може да се пронађе. Обазривост је неопходна не само због будућег тражења посла него и зато што нападно понашање на интрнету може да буде погрешно протумачено. Важно је представити се онаким какав јеси у стварном животу јер је линија између стварног и виртуелног готово избрисана.

У истраживању је консатовано да 84 одсто испитаника каже да су на интернету били изложени ризику и да су доживљавали понижења, претње, омаловажавања и разне увреде. О томе већина младих није разговарала ни са родитељима нити са наставницима, што је велика грешка каже психолог Смиљана Грујић и подсећа да агресију на интернету појачава чињеница да онај ко је агресиван може лажно да се представи, што му у великој мери одузима одговорност. Док нема контакта очи у очи, људи се понашају другачије.

На интернету је неопходно добро заштитити свој профил. Не прихватати непознате особе за пријатеље, а ако дође до непријатности о томе обавестити родитеље и наставнике.

Аутор Јелена Радованов Живановић.
Обрада: Редакција Актуелности