Pristupačan program: Porodični krigovi - Digitalno nasilje (SZJ)

Savetnik za digitalnu komunikaciju UNICEF-a, psiholog, Ana Mirković, kaže da internet spada u sivu zonu društvenih interakcija i da mladi ne razmišljaju o tome kakvu sliku o sebi šalju putem ovog medija. Ukoliko je sadržaj koji postavljaju na internet provokativan njega potencijalno može da vidi milijardu ljudi. Kada se predstavljaju na tradicionalnim medijima, kao što je televizija, mladi vode računa kako izgledaju, kako se ponašaju i šta govore. Međutim kada se predstavljaju na internetu mnogi o tome ne vode računa. Fejsbuk, Tviter i druge internet mreže su ozbiljni mediji, koji mogu da utiču na život osobe koja se na njima pojavljuje.

Mnoge kompanije prilikom zapošljavanja istražuju kako se neko od kandidata predstavlja na internetu. Čak kada neko hoće da skine nešto što je nekada postavio, to je moguće, ali ostaje u bazi, i može da se pronađe. Obazrivost je neophodna ne samo zbog budućeg traženja posla nego i zato što napadno ponašanje na intrnetu može da bude pogrešno protumačeno. Važno je predstaviti se onakim kakav jesi u stvarnom životu jer je linija između stvarnog i virtuelnog gotovo izbrisana.

U istraživanju je konsatovano da 84 odsto ispitanika kaže da su na internetu bili izloženi riziku i da su doživljavali poniženja, pretnje, omalovažavanja i razne uvrede. O tome većina mladih nije razgovarala ni sa roditeljima niti sa nastavnicima, što je velika greška kaže psiholog Smiljana Grujić i podseća da agresiju na internetu pojačava činjenica da onaj ko je agresivan može lažno da se predstavi, što mu u velikoj meri oduzima odgovornost. Dok nema kontakta oči u oči, ljudi se ponašaju drugačije.

Na internetu je neophodno dobro zaštititi svoj profil. Ne prihvatati nepoznate osobe za prijatelje, a ako dođe do neprijatnosti o tome obavestiti roditelje i nastavnike.

Autor Jelena Radovanov Živanović.
Obrada: Redakcija Aktuelnosti