Метаморфозе: Милош Лолић

На сценама немачког говорног подручја, што значи у Аустрији, Немачкој и Швајцарској је за то време режирао око тридесет значајних представа. Такав успех до сада није имао нити један редитељ ових простора. Захваљујући свом посвећеном раду од недавно је почасни држављанин Аустрије.

Свему томе претходило је школовање на београдском Факултету драмских уметности и велики успеси на самом почетку каријере: у Београду гран при Битефа за представу Сањари, у Словенији Борштникова нагрда за Батлбери, писара у Аустрији награда Нестрој за Магично поподне, затим и награда за најбољу режију на Битефу за представу Крваве свадбе. Били су то знаци да његов рад доноси нешто оригинално.

Истраживање глумачког присуства на сцени је представе Милоша Лолића одвело ка необично новом. Ка особеном поетском аскетизму, ка сцени коју чисти од свега сувишног, а затим је пуни садржајем и значењима. Све сувишно он склања и из глумачког израза. Тако трага за суштином теме и текста који режира.

Сублимисани стил редитеља Милоша Лолића ослања се искључиво на глумца и текст. Он не верује толико у даровитост колико верује у концентрисан и промишљени рад.

Глумци, говор, гест, покрет, изговорено и неизговорено, а видљиво је у средишту његовог редитељског промишљања. Приближавање суштини у позоришном и значењском смислу. Али и вера да је суштина тамо где реч не борави.

Минималним средствима са глумцима он гради вишедимензионални универзум. Милош режира са потпуним поверењем у текст и моћ говора, у емоционалност глумачких бића, у једноставност која у његовом случају може бити бескрајно маштовита.

Лолићева представе су, кажу стручњаци, поетски извештаји о души, њеној празнини и њеним узбудљивим могућностима. Лишене су сентименталности, а, опет, некако пуне страсти и нагона који побеђују разум, пуне јаких емоција али и сажете, до есенције.

Милош режирајући дела класика и савремених писаца наставља да гради озбиљну европску каријеру.

Овде се редовно враћа породици и пријатељима и да понекад режира, као недавно комад Каспар Петера Хандкеа у Југословенском драмском позоришту.

аутор и уредник Оливера Милошевић
сниматељи Сима Димитрић, Далибор Вучковић
монтажа Горан Мијић
музички уредник Владана Марковић
редитељ Милица Митровић