Европа и Срби: Мала Србија у Великом рату

Наш истакнути историчар млађе генерације, др Милош Ковић, веома добро познаје британско-српске односе, дубинске мотиве, закулисне игре и реалан значај Британске империје - која је по пространству, била највећа у историји - за отпочињање ток и исход Првог светског рата.

Како је Британија реаговала на нову реалност, након Првог српског устанка? Наиме, под којим околностима настаје русофобија Британаца, као феномен дугог трајања и може ли се рећи да је рукавац британске русофобије - србофобија, све до данас?
Зашто су балкански национални покрети послужити као повод за почетак британско-руског сукоба и британско-турског савезништва?
Када су Британци почели да заговарају протеривање Османлија са Балкана и зашто је услов био да их замени "цивилизованија" Аустрија?
Сазнаћемо и у каквом односу стоји чувено, често оспоравано и у незнању проблематизовано Гарашаниново "Начертаније" и Британци?

"Сарадња кнеза Милоша са Британцима поставила је основе за настанак Начертанија Илије Гарашанина 1844. Према плановима утицајних кругова у Паризу и Лондону, и пољских емиграната који су Гарашанина снабдели претходним нацртима за овај документ, Србија је требало да постане стожер окупљања Срба и Јужних Словена, али и главно оруђе Запада у потискивању Русије са Балкана. Гарашанин је тада заговарао окретање Србије ка Француској и Великој Британији, да би се ослабио утицај Русије и Аустрије, земаља које су, по његовом мишљењу, у српском питању имале превише непосредних интереса."

Након Берлинског конгреса Аустро-Угарска је постала својеврсни "надзорни орган" у Босни, уз благослов кнеза Милана, који се окретао Монархији, незадовољан повлачењем Русије са Балкана... Како је Британија гледала на овакав развој догађаја?

Зашто се односи Британије и Османлија темељно мењају и суштински нарушавају, након 1878? Наиме, на Берлинском конгресу Британци су, у складу са претходним договором са Ђулом Андрашијем, предложили улазак трупа Аустро-Угарске у Босну и Херцеговину, а Дизраели ће и у наредним годинама подржавати продор Аустро-Угарске ка југоистоку.

Он се залагао и за подршку Албанској лиги, која је пружала отпор територијалним проширењима Србије, Црне Горе и Грчке...

Сазнаћемо и како је стварање Антанте допринело да се поправи однос Британије и Србије, који је драстично био нарушен због убиства последњег Обреновића. Стога се Србија све до 1906. налазила под дипломатским бојкотом Британије. Њен углед у британској јавности био је изузетно лош. То најбоље показују и предрасуде које су према Србији неговали Ситон-Вотсон, Хенри Викам Стид, Артур Еванс.

Али, ствари се мењају и преко Русије, Британија постаје један од ослонаца Србије... То ће се показати у време Анексионе кризе. Но показаће се врло јасно да то не подразумева преузимање било каквог ризика за Британију због Србије.

Британски политички прагматизам је општепознат. Како се он испољио у Првом светском рату? Британија ће свом старом савезнику, Османском царству, задати одлучујуће ударце, и то у савезништву са традиционалним непријатељима, Русијом и Србијом...

Напокон, постаће нам јасније реакције Британије на југословенски програм српске владе, обелодањен Нишком декларацијом, децембра 1914. Наиме, уместо уништења Аустро-Угарске и стварања југословенске државе, Британија и силе Антанте нудиле су Србији припајање Босне и Херцеговине, дела Далмације, дела Македоније и јужне Угарске. Тек после коначног неуспеха преговора са Аустро-Угарском о сепаратном миру, у пролеће 1918, Британија и Француска почеле су да прихватају неумитност распадања Двојне монархије и настанка југословенске државе...

Ситон-Вотсон се, у англосаксонској култури, и данас сматра ауторитетом за историју Хабсбуршке монархије, Централне и Југоисточне Европе. Стога је значајно да сазнамо и какви су били његови ставови о Србији и Србима? "Ситон-Вотсон се у току рата посветио уверавању британског јавног мнења у нужност стварања југословенске државе, као нове препреке у продору супарничких сила на Балкан... У Ситон-Вотсоновој аргументацији најзанимљивији је био његов "балканистички дискурс", по коме се подразумевало да су "лажи" и "сплетке" биле нешто што је карактеристично за "политички Балкан"... Британци су, још од средњег века, Србе сматрали примитивним варварима..."

У том контексту, значајно је знати које су биле и остале константе спољне политике Велике Британије према Србији и Србима?

Уредник, сценариста и водитељ: Војислав Лалетин
Реализација: Јелисавета Јанић