Медаље за живот: Од Млаве до Темзе

Више пута Димитријевић је поправљао сопствени светски рекорд, а остаће упамћен и по томе што је донео прво злато за Србију на Паралолимпијским играма у Лондону 2012. године.

Жељко је рођен у селу Рибаре поред Жагубице, имао је изузетно тешко детињство које му је прошло у сиромаштву. Одгајила га је бака, а непосредно после матурирања, а пред планирани одлазак у Швајцарску где је требало да ради, живот нашег шампиона променио се из корена после једног несмотреног скока у реку Млаву. Тешка повреда вратних пршљенова Димитријевића је приковала за колица, а после боравка у дому за старе у Алексинцу Жељко је постао и први станар Дома за одрасла инвалидна лица на Бежанијској коси у Београду.

Чуњ је поцео да баца рекреативно, а први велики резултат остварио је на Европском шампионату у Холандији 2012. године. После тога био је више пута параолимпијски победник, првак Европе и света, а све те златне медаље промениле су му живот из корена. Успео је Димитријевић да купи неколико станова, потпуно самостално живи и планира да у Токију следеће године постане први спортиста који је три пута узастопно освојио златну медаљу на Параолимпијским играма.