Medalje za život: Od Mlave do Temze

Više puta Dimitrijević je popravljao sopstveni svetski rekord, a ostaće upamćen i po tome što je doneo prvo zlato za Srbiju na Paralolimpijskim igrama u Londonu 2012. godine.

Željko je rođen u selu Ribare pored Žagubice, imao je izuzetno teško detinjstvo koje mu je prošlo u siromaštvu. Odgajila ga je baka, a neposredno posle maturiranja, a pred planirani odlazak u Švajcarsku gde je trebalo da radi, život našeg šampiona promenio se iz korena posle jednog nesmotrenog skoka u reku Mlavu. Teška povreda vratnih pršljenova Dimitrijevića je prikovala za kolica, a posle boravka u domu za stare u Aleksincu Željko je postao i prvi stanar Doma za odrasla invalidna lica na Bežanijskoj kosi u Beogradu.

Čunj je poceo da baca rekreativno, a prvi veliki rezultat ostvario je na Evropskom šampionatu u Holandiji 2012. godine. Posle toga bio je više puta paraolimpijski pobednik, prvak Evrope i sveta, a sve te zlatne medalje promenile su mu život iz korena. Uspeo je Dimitrijević da kupi nekoliko stanova, potpuno samostalno živi i planira da u Tokiju sledeće godine postane prvi sportista koji je tri puta uzastopno osvojio zlatnu medalju na Paraolimpijskim igrama.