субота, 03. јан 2009, 14:40
Књига о Мићи
"Књига о Мићи" - Седамдесет четири године животног и педесет једна година искуства Милоја Орловића, од тога највећи део у медију који је са невеликом групом неимара пионирски откривао и од самоуког шегрта постао искусни мајстор више заната и узор каснијим генерацијама - довољно је полазиште за једночасовни пролог неке будуће вишетомне ТВ књиге.
Пролог садржи разговоре о младости, родитељима, вештинама спикерског, водитељског и уредничког заната, па и о вештини живљења на властитим искуствима. Тродневни мајски разговор над повеликом кутијом са фотографијама, кратка посета двема телевизијским адресама "које живот значе" и још корак - два по Београду с обе стране реке... оквир је у који је смештена емисија.
И још једна занимљивост: до сада је код нас о Мићи Орловићу реализовала емисију само Тања Петернек ("ТВ лица... као сав нормалан свет"), а емисија Станка Црнобрње ("Повратак у будућност") рађена својевремено за Трећи канал није сачувана. По Мићином сазнању 27 ТВ кућа у бившој Југославији радило је краће или дуже емисије о њему, од тога једна у Скопљу, три у Сарајеву, у Загребу, Крушевцу, Новом Саду...
* Продуцент Добривоје Илић; организатори Гордана Грдановић, Душица Ховјецки; сниматељ Зоран Синђелић; асист. сниматеља Бојан Даниловић, Милан Врбић; сниматељи звука Миљан Ђукић, Бојан Ковачевић; расветљивач Зоран Ђорђевић; сарадници Весна Игњатовић, Зорица Благојев, Ана Милићевић; секретарица режије Снежана Ивановић; дизајн шпице Ана Петровић, Валентина Даниловић; монтажер Ђорђе Анђелковић, аутор Бојана Андрић
* Снимано од 16. до 18. маја 2008; монтирано септембра 2008; Редакција за историографију
Одговорна уредница Бојана Андрић
Trazili smo svoj put
Draga Ekipo, hvala Vam da ste realizovali- snimili - zabeleziji, da se ne zaboravi. Secam se, bilo je to u Studentskom gradu na Novom Beogradu, nas studenata bilo je ne samo iz Srbije, vec iz svih krajeva bivse Jugoslavije pa i Sveta. AKUD Zikica Jovanovic "Spanac" okupljao nas je u svojim prostorijama u Staroj menzi, gde smo odrzavali priredbe. Posebno nas je obradovalo kada je Vasilija "Cica" Radojcic polozila audiciju pred muzickom komisijom Radio Beograda a upravo negde u isto vreme i Mica je primljen za stalno u Radio Beograd. Danas kada se o tome govori, niko pojma nema da je to bila "Premija" (ne novac) priznanje, kao kada bi sada neko dobio na lutriji ili premilju na Lotou (sada se sve tako vrednuje). Zamislite, tamo negde od vise hiljada kanditata vi jedini budete primljeni.Ma, kakav "American Idol". U to vreme nije bilo tehnickih uredjaja da "peglaju" ili doteruju vase sposobnosti (glas, intonaciju, boju itd). Morali ste biti ne samo talentovani nego i obrazovani, vispreni, snalazljivi a posebno puni prijemcivosti-iskrenosti kada su u pitanju kontakti sa auditorijem. Licno mislim da je Mica imao srecu da bude kolega jednom uvazenom Brani Surutki i malom broju kolegica i kolega u Radio Beogradu. Kasnije nije mu bilo lako na TV programima, sigurno, iskustva sa studentskih estradnih priredbi, bila su mu od pomoci. Ovo kada pisem neko ce pomisliti, pa zar on nije poceo na Televiziji ? P.S. NEMA KOMENTARA ZASTO ? Pitam se ! Sretno u novoj godini, Hvala Svima, Pozdrav , Dule. / U zdravlju, moj Mico !
P.S. Zao mi je emisiju nisam video -daleko sam.
коментари