Наука 50: Софтвер

Педесет ни по чему није особит број, али није ни незанимљив. Питагорејци га нису славили, иако су бројевима приписивали божанска својства. Ни савремени математичари га не издвајају. Дељив је са 1, 2, 5, 10, 25 и са самим собом, римски се пише као велико латинично слово L, у рачунарском или дигиталном облику то је низ од 110010, у кабали постоји 50 капија мудрости и 50 капија нечистоће, у религији - па и у свакодневном животу - обележава велики јубилеј, у процентима означава савршену половину, у физици је један од седам "магичних бројева" који представљају збир изузетно чврсто повезаних протона или неутрона у језгру атома, а у хемији је то атомски број калаја. У следећим седмицама наши саговорници разоткриће вам шта сваки од наведених појмова оличава у духу најновијих научних сазнања и у светлу најдревнијих тумачења.

У новој епизоди "Науке 50" аутор серије Станко Стојиљковић са проф. др Сањом Вранеш, директором Института "Михајло Пупин" и редовним професором Универзитета у Београду, разговара о предностима усавршавања софтверских система. Да би рачунарски систем могао да ради, поред хардвера мора бити опремљен и одговарајућим програмима који ће њиме управљати. Ова компонента рачунарског система зове се софтвер. Представља начин записа алгоритама у облику који је разумљив рачунару. Повезан је са хардвером, који обухвата компоненте рачунара. Софтвер се састоји од програма и датотека, као и докумената који су повезани са њима.

У овој емисији сазнаћете нешто више о персијском математичару Мухамеду ал Хорезмију, који је алгоритам увео у математику, а у књизи о индијској вештини рачунања у арапску математику уводи индијске цифре и децимални бројни систем. Ова књига је касније преведена на латински као "Algoritmi de numero indorum". Данас се реч алгоритам често везује за појам рачунарства мада, уопштено, алгоритам можемо сматрати упутством како решити неки задатак или проблем. Еуклидов алгоритам је, на пример, ефикасан начин за одређивање највећег заједничког делиоца датих бројева. Добио је име по старогрчком математичару Еуклиду, који га је навео у свом делу "Елементи". Ову теорију 1844. године доказује Габријел Ламе и тиме означава почетак теорије комплексности. Развијањем метода у 20. веку ефикасност Еуклидовог алгоритма се побољшава.

У емисији ћете сазнати да ли постоје програми вештачке интелигенције који пишу научне чланке и обмањују рецензенте и хоће ли у будућности машине програмирати саме себе.

Аутор серије: Станко Стојиљковић
Уредник серије: Александра Даничић
Монтажа: Владимир Јовић
Режија: Милица Митровић