Српски сниматељи и Велики рат - слике које су дуго склапале мир

Данас је готово непознато да је Србија до 1914. године имала четири филмаска предузећа, да је предњачила на Балкану снимањима. Балкански ратови и Велики рат оставили су трајне последице на разним нивоима људског постојања, али и судбина српских сниматеља остаје као један запис у времену. Неки од њих су снимали и пратили српску војску, неки су тако и страдали, неки су заборављени. Ово је прилика да скренемо пажњу на њихову филмску активност током Великог рата и отргнемо их од заборава.

Филмски материјали су великим делом уништени у вихору рата, али су и систематски уништавани да не би пали у руке непријатељу. Неки филмови се налазе у Француској, Лос Анђелесу, Британији. Постоје сачувани филмови које поседује ЈУ Кинотека у Београду.

У ратовима на српском тлу, фотографија ратних страхота и под најтежим околностима било је питање националне части и достојанства.

Дубоки животни и стваралачи порив је заокупљао сликаре префињеног сензибилитета који су у јеку стварања српског модернизма, школовани у земљи и иностранству, добили животни задатак да стварају у рату, у свакодневној борби за победу, за мир и слободу. Дела Надежде Петровић, Косте Миличевића, Малише Глишића, Милана Миловановића, Милоша Голубовића, Владимира Бецића, Васе Ешкићевића, Васе Поморишца, Пашка Вучетића, Живорада Настасијевића, Наталије Цветковић, Михаила Миловановића, Вељка Станојевића, Драгомира Глишића и др. сведоче о томе.

Такође, и ауторске фотографије Владимира Бецића, Милоја Игрутиновића, Ристе Шуковића, Ристе Марјановића, Станислава Кракова, Ђорђа Станојевића, Андре Поповића, Драгољуба Павловића, Јована Ловчевића, као и странаца: снимци Катарине Штурценегер, Арчибалда Рајса, Самсона Чернова, Аријела Верџиса, Андре Тапонијеа. Неки од њих су у двоструком својству: и сликари и фотографи.

Како је исписивана историја у жаришту објектива? Како су слике мењале свет? Ко су били ратни сликари и фотографи и сниматељи? Због чега нас и данас њихове личне приче и мисија не остављају равнодушним? Какав је наш однос данас према ратној фотографији?

Снимање емисије "Српски сниматељи и Велики рат - слике које су дуго мењале свет" Редакције за науку реализовано је у ЈУ Кинотеци, Музеју града Београда и током актуелних изложби у Галерији САНУ и Музеју историје Србије.

Саговорници су: Александар Саша Ердељановић директор Архива Ју Кинотеке, Владимир Томић историчар, Жана Гвозденовић историчар уметности и Милена Марјановић историчар уметности.

Уредник емисије: Ивана Ковачевић
Сценариста и редитељ: Слободан Симојловић